Ekonomija - Srbija

Strategije brže od rasta

Na strategiji razvoja Srbije za period 2010-2020. godine trenutno rade sve institucije Vlade, a nju će, kako je “Novostima” potvrđeno, javnosti predstaviti tokom septembra predsednik Srbije Boris Tadić.

- Ovaj dokument biće usklađen sa ciljevima razvojne strategije Evropske unije, a koordinator usaglašavanja svih nadležnih organa u njegovoj izradi je Božidar Đelić - naglašavaju u Vladi Srbije i dodaju da je, po formi, srpska strategija skoro verna kopija plana koju je, pod imenom “Evropa 2020” donela Evropska unija.

Prema trenutno dostupnim podacima, nova strategija u fokus interesovanja stavlja izgradnju infrastrukture, a koja bi, po mišljenju njenih autora, trebalo značajno da doprinese otvaranju novih radnih mesta. Ujedno, sa razvojem infrastrukture, računa se da će, uz stimulisanje ulagača, početi mnogobrojne investicije u proizvodne delatnosti koje će, uz novo zapošnjavanje, doprineti i stvaranju dobre osnove za izvoz. U ovom kontekstu će i poreska reforma, a koja je tokom ove godine više puta najavljivana, naći svoje mesto, ali, očito, tek pošto se izgradi infrastruktura i poveća nivo direktnih investicija.

- Cilj će biti povećanje učešće privatnog sektora u stvaranju ukupnog bruto društvenog proizvoda, a koje je danas apsolutno minimalno. Takođe, računamo da ćemo, planom koji pripremamo, uspeti da do 2020. godine ostvarimo i cilj kojim jedino možemo da povratimo i stare stope rasta BDP, a to je povećanje učešća izvoza u bruto društvenom proizvodu sa današnjih 20 na oko 50 odsto - ističu u Vladi Srbije.

Interesantno je da vlasti u Srbiji već duže ne primenjuju, pa čak i ne pominju aktuelnu strategiju privrednog rasta, a koja je usvojena davne 2006. godine, a sa rokom važnosti do 2012. godine.

U ovom dokumentu predviđeno je da u navedenom periodu značajnije poboljšamo konkurentnost, što, kao što je poznato, nije ostvareno i što se i sada postavlja kao posao za narednu deceniju. Predviđen je i značajniji rast bruto društvenog proizvoda, povećanje broja zaposlenih, završetak procesa restrukturiranja privrede...

U strategiji se pominje i ulazak u proces denacionalizacije, a koji je odložen na neodređeno vreme, povećanje direktnih stranih investicija, koje su, zbog uticaja svetske ekonomske krize, značajno umanjene i danas, iako je strategija pretpostavljala da one imaju učešće od 25 odsto u bruto društvenom proizvodu, čine manje od 15 odsto BDP.