Ekonomija - Srbija

Tabaković: Međugodišnja inflacija u junu spuštena na 3,8 procenta

Tabaković je navela da je u julu smanjena referentna kamatna stopa za dodatnih 25 baznih poena na šest procenata, dok su devizne rezerve na kraju juna dostigle novi rekordni nivo od čak 27,5 milijardi evra i pokrivale su 7,3 meseca uvoza roba i usluga.

"Rezerve zlata smo i dodatno povećali kupovinom pet tona zlata, čime smo zlatne rezerve povećali na 46,5 tona, što je preko tri puta veća količina u odnosu na kraj 2012. godine. Vrednost zlatnih rezervi od oko 3,3 milijarde evra je oko 5,5 puta više od njihove vrednosti krajem 2012. godine i danas čine oko 12 procenata ukupnih deviznih rezervi zemlje", rekla je Tabaković.

Tabaković je prenela da na današnji dan cena zlata po unci iznosi 2443,20 dolara, a Srbija je kupovala pre desetak dana po prosečnoj ceni od 2368 dolara po unci.

"I samo za nepune dve nedelje vrednost zlatnih rezervi uvećali smo za 20 miliona dolara", rekla je Tabaković.

Tabaković je objavila i da je dinarska štednja dodatno povećana na preko 163 milijarde dinara, čime je preko devet puta veća u odnosu na 2012. godinu.

"Uspešno smo završili i treće razmatranje rezultata ekonomskog programa koji smo dogovorili s Međunarodnim monetarnim fondom, i ovog puta je odluka doneta bez održavanja formalnog sastanka odbora, što je moguće samo ako se proceni da zemlja ostvaruje odlučne makroekonomske rezultate", podvukla je guverner NBS.

Tabaković: Zakonskim izmenama uvodimo otvoreno bankarstvo

Narodna banka Srbije je ispunila sve zakonom postavljene ciljeve, inflacija je u ciljanim okvirima, očuvana je finansijska stabilnost zemlje, a privredni rast se vraća na visoke predpandemijske stope, izjavila je danas danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Ona je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predstavila osnovne ciljeve i ključne novine koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koji je podnela NBS i navela da njegov osnovni cilj jeste da se već postojeća inovativna platna rešenja unaprede novim funkcionalnim rešenjima kojima se uvodi otvoreno bankarstvo

"Ono se prvo pojavilo u zemljama Evropske unije (EU), u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj nakon čega je EU odlučila da reguliše ovu vrstu platnih usluga. U EU razvoj platnih usluga obično inicira tržište za razliku od nas gde se inovacije u finansijskom sistemu najčešće sprovode tako tako što inicijativa i infrastruktura dolaze od strane NBS a posle se finansijski sektor priključuje tim inicijativama", rekla je ona.

Objasnila je da koncept otvorenog bankarstva podrazumeva da banke, što sada nije slučaj, imaju obavezu da sa novim licenciranim pružaocima usluga dele minimalan set informacija o platnom računu ali isključivo na osnovu izričite saglasnosti korisnika platnih usluiga.

"Ovaj koncept donosi dve nove vrste platnih usluga na naše tržište od kojih je prva iniciranje plaćanja sa platnog računa koji korisnik ima otvoren kod drugog pružaoca platnih usluga a druga je usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više banaka", navela je Tabaković.