Ekonomija - Srbija

Top tri reforme: Jedinstven eKarton, ePlaćanje neporeskih nameta i rešenje legalizacije

Kako je objavljeno u novom biltenu te alijanse, NALED je 2024. obeležio 18 godina rada i simbolično je proglasio "godinom digitalizacije", zbog globalne revolucije u sferi veštačke inteligencije.

Dodaje se da reformska očekivanja u Srbiji nisu u potpunosti ispunjena, ali da početak rada na implementaciji eKartona i ePlaćanja predstavljaju pozitivan signal.

NALED ističe i da eKarton treba da omogući efikasnije i dostupnije zdravstvene usluge, jer građani više neće morati da ponavljaju analize i vraćaju se kod lekara opšte prakse po nove upute i prvi put će na jednom mestu biti objedinjena kompletna istorija bolesti, a pristup eKartonu imaće i svaki lekar kome pacijent to odobri.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović naglasila je da je 2025. pravi trenutak da se propiše obavezan elektronski obračun i naplata svih neporeskih nameta, izmenom Zakona o budžetskom sistemu, jer bi time dobili precizan popis taksi i naknada, od republičkog do lokalnog nivoa, koji bi poslužio za ukidanje parafiskalnih nameta koji su jedan od tri glavna razloga za poslovanje u sivoj zoni u Srbiji.

"Budući da je ovo pitanje ušlo u Reformsku agendu Vlade, očekujemo da će početak rada na reformi ubrzo krenuti", kazala je ona.

NALED navodi da treba rešiti i pitanje neupisanih nekretnina koje predstavljaju resurs vredan milijarde evra, što je veliki neiskorišćeni potencijal naše ekonomije.

Prema rečima direktora Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušana Vasiljevića to se može ostvariti masovnim ozakonjenjem, uz prevenciju buduće nelegalne gradnje, kao i upis svih nepokretnosti, uz pomoć pravosudnih profesija.

"Uz to, u Srbiji postoji potreba za modernizovanim sistemom pripreme i usvajanja urbanističkih i prostornih akata koji će biti transparentan i omogućiti građanima i privredi da utiču na te planove dok su još uvek u fazi izrade", smatra Vasiljević.

Govoreći o digitalizaciji u globalu, on navodi da treba uvesti i mogućnost da se svaki postupak između građana i javne uprave sprovodi i digitalno, ali uz izgradnju sistema podrške tako da ne budu zapostavljeni ni stariji i marginalizovani sugrađani koji nisu vični ili nemaju mogućnost korišćenja digitalnih usluga.

Vasiljević naglašava da sa masovnijom upotrebom eServisa kojih, kako dodaje, samo na portalu eUprave ima više od 350, sve se više postavlja pitanje zaštite podataka, koje je uslovljeno poverenjem građana u državu.

"Jedan od najvećih resursa koje imaju države Skandinavije je poverenje građana, koje nazivaju nordijsko zlato. U Srbiji moramo da radimo na izgradnji tog poverenja građana prema državi, ali i privatnom sektoru, javnim preduzećima i profesionalnim asocijacijama. Teško možemo da sprovodimo digitalizaciju i uvodimo veštačku inteligenciju, ako ne postoji dovoljno poverenje u državne organe da će upravljati našim podacima kako treba. Tu imamo prostora za napredak", zakljućio je Vasiljević.

NALED podseća da je za 18 godina podržao neke od najvažnijih reformi na polju digitalizacije, poput elektronskih građevinskih dozvola koje su prvi put uvele transparentnost u ovaj sistem, eŠaltera preko kojeg je za sve nove predmete omogućen upis nepokretnosti u Katastar za manje od nedelju dana, onlajn kalkulatora paušalnog poreza koji je uveo predvidivost za više od 130.000 paušalaca, kao i portala za prijavu i legalan rad frilensera svih profila i sezonskih radnika u poljoprivredi.

NALED u martu formira Savet za male biznise fokusiran na podršku preduzetnicama

U martu će biti formiran Savet za male biznise koji će se fokusirati na osnaživanje preduzetnica, a jedan od ciljeva je izjednačavanje majki preduzetnica sa pravima koja imaju druge zaposlene majke, objavio je NALED u svom biltenuu.

Kako se navodi, mali biznisi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima, od složenih administrativnih procedura, preko otežanog pristupa finansiranju, do nedostatka podrške za digitalnu transformaciju.

Ovi problemi otežavaju njihov rast i umanjuju konkurentnost na tržištu, a kako bi se ovi izazovi prevazišli, početkom godine uz podršku Britanske ambasade biće osnovan Savet za male biznise, posvećen unapređenju poslovne klime za preduzetnike, navodi NALED.

"Zalažemo se za uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto na četiri uplatna računa, omogućavanje preduzetnicima paušalcima koji pređu limit od šest miliona da se opredele za režim isplate lične zarade putem aplikacije Poreske uprave, izjednačavanje granice prihoda koju paušalac može da ostvari, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja, sa granicom za ulazak u sistem PDV-a. Tu su i mnoge druge inicijative koje želimo da stavimo u fokus osnivanjem Saveta", ističe savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u Marija Suzić.

Objašnjava da je podrška preduzetništvu jedan od strateških prioriteta NALED-a, kao javno-privatne asocijacije koja okuplja gotovo 380 kompanija, lokalnih samouprava i nevladinih organizacija, a zajedno sa članstvom iz civilnog sektora i lokalnim udruženjima predstavlja još 22.000 preduzetnika i malih privrednika u Srbiji.

Savet će biti usmeren na povezivanje, umrežavanje i zagovaranje i pokretanje reformskih inicijativa.

Poseban fokus će biti na osnaživanju žena u biznisu i preduzetnica koje i dalje nailaze na brojne prepreke u svom radu.

Jedan od višegodišnjih zahteva je izjednačavanje položaja mama preduzetnica s pravima koja imaju druge zaposlene majke.

"Podržavamo izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi preduzetnice tokom trudničkog i porodiljskog odsustva mogle da nastave poslovanje uz imenovanje poslovođe, a da pritom primaju punu naknadu zarade. Takođe, potrebno je obezbediti da im radni staž ne bude prekidan tokom ovog odsustva, kroz uplaćivanje doprinosa iz budžeta, kao i da tokom porodiljskog odsustva primaju najmanje minimalnu zaradu, isto kao zaposlene majke kroz izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, objašnjava Suzićeva.

Pored preduzetnica, Savet će podržati i rad gradonačelnica i žena na vodećim pozicijama u lokalnim samoupravama širom Srbije.

One se suočavaju sa ograničenim uticajem na kreiranje ekonomskih politika, usled ograničenih resursa i pristupa regionalnim i međunarodnim mrežama i dobrim praksama, što smanjuje raznovrsnost perspektiva ključnih za razvoj lokalne zajednice.

To pokazuje i činjenica da od 174 lokalnih samouprava, samo njih 20 predvode žene.

Suzićeva poziva sve zainteresovane da se jave i priključe ovoj inicijativi i podrže osnivanje Saveta za mala preduzeća.

Savet za male biznise biće formiran u okviru projekta Small and Powerful koji sprovodi NALED uz podršku Britanske ambasade.

Osnovni cilj projekta je stvaranje održivog uticaja kroz obezbeđivanje resursa i podrške za razvoj malih biznisa, osnaživanje žena i izgradnju inkluzivnije privrede.