U 2011. oštrija politika obaveznih rezervi

Bez autora
Dec 29 2010

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić najavio je mogućnost restriktivnije politike obaveznih rezervi u 2011. godini, kako bi se inflacija vratila u predviđene okvire. Rast cena u drugom delu 2010. godine delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve, što je NBS uočila i u avgustu počela da postepeno pooštrava monetarnu politiku. Inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo je visoka, jedna od najviših u Evropi, i guverner ne može biti zadovoljan ako postojeća situacija ne počne bitno da se popravlja u narednoj godini. Referentna kamatna stopa je osnovna mera monetarne politike. NBS može koristiti i obavezne rezerve, kao i intervencije na deviznom tržištu. Po svakom od ovih osnova moguće je kontrolisati količinu dinara u opticaju. Ipak, svaki aspekt restriktivne monetarne politike ima svoju cenu.

U 2011. oštrija politika obaveznih rezerviGuverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić najavio je mogućnost restriktivnije politike obaveznih rezervi u 2011. godini, kako bi se inflacija vratila u predviđene okvire.

"Rast cena u drugom delu 2010. godine delom je prouzrokovan naglim smanjenjem referentne kamatne stope i obavezne rezerve, što je NBS uočila i u avgustu počela da postepeno pooštrava monetarnu politiku", rekao je Šoškić.

On je istakao da je inflacija u Srbiji krajem ove godine neprihvatljivo visoka, jedna od najviših u Evropi, i da on kao guverner ne može biti zadovoljan ako postojeća situacija ne počne bitno da se popravlja u narednoj godini.

"Referentna kamatna stopa je osnovna mera monetarne politike. NBS može koristiti i obavezne rezerve, kao i intervencije na deviznom tržištu. Po svakom od ovih osnova moguće je kontrolisati količinu dinara u opticaju. Ipak, svaki aspekt restriktivne monetarne politike ima svoju cenu", upozorio je Šoškić.

On je istakao značaj usaglašavanja monetarne i fiskalne politike u sprečavanju rasta cena, ali i podizanja konkurentnosti domaćeg tržišta i racionalizacije u poslovanju javnih preduzeća.

"Predloženi republički budžet nije idealan ali je, po svoj prilici, u ovom trenutku i za ovu vladu bio jedini moguć", rekao je Šoškić.

Dodao je da bi za stabilnost cena bilo važno da učešće kapitalnih izdataka u budžetu tokom godine ostane na nivou koji je predložen, a da budžetski deficit ne bude veći od dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom i da bude finansiran što je moguće više dinarskim hartijama od vrednosti i bez valutne indeksacije.

"Vrlo je važno i da se ispolji spremnost vlade da zahteve za podizanjem cena koje su u njenoj nadležnosti, u što je većoj meri moguće, uslovi restrukturiranjem i racionalizacijom poslovanja onih koji traže podizanje cena", naglasio je Šoškić.

Za cenovnu stabilnost bilo bi bolje, prema njegovoj oceni, da su plate budžetskih korisnika i penzije odmrznute u aprilu umesto u januaru 2011. godine, ali je guverner rekao da očekuje da glavni inflatorni pritisci u prvoj polovini naredne godine neće dolaziti usled povišice plata i penzija.

Komentarišući kretanje deviznog kursa Šoškić je rekao da ga ne bi iznenadilo ako se u narednom periodu ispostavi da špekulanti na deviznom tržištu ostanu razočarani.

Plan NBS je, kako je naglasio guverner, da se u nekoliko narednih godina smanji ukupan nivo eurizacije za 15-20 odsto, ali "bez grubih administrativnih mera, već kroz fino podešavanje sistema i u partnerstvu sa finansijskim institucijama i Vladom Srbije".

"Dinarizacija i inflacija ne moraju imati direktnu vezu, ali je činjenica da je lakše sprovoditi dinarizaciju u stabilnim uslovima i sa niskom stopom inflacije. Jedan od razloga zbog koga će NBS istrajavati na cilju obaranja inflacije na nivo niskih jednocifrenih vrednosti je upravo podizanje poverenja u nacionalnu valutu, jačanje dinarizacije i smanjivanje valutnih i drugih rizika u našem finansijskom sistemu", rekao je Šoškić.

On je ocenio da će Srbija postajati sve interesantnija zemlja kako za direktne investicije tako i za bankarsku aktivnost.

"Stranci u svojim investicionim odlukama vide i ono što mi sami često previđamo: naš položaj u regionu nam otvara mogućnost da budemo motor razvoja jugoistočne Evrope. Na nama je da učinimo napor da ta pretpostavka postane realnost", istakao je Šoškić.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik