Ekonomija - Srbija

Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), pomenute procene obrazložio činjenicom da je inflacija u novembru i decembru izjednačena, što je znak da smo dostigli pik.

On je, navodeći da se cene osnovnih životnih namirnica, struje, gasa, dizela, benzina i dalje kontrolišu, podvukao da je država preuzela na sebe teret krize i da se vodi računa o životnom standardu građana, te da imamo i stabilne javne finansije.

Srbija je, uprkos krizi, prošle godine ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda između 2,3 i 2,5 odsto, odnosno vrednost svega proizvedenog u našoj zemlji je prvi put viša od 60 milijardi evra, što je u odnosu na 2012. godinu gotovo dvostruko bolji rezultat, objasnio je Mali.

Prema njegovim rečima, ove rezultate ostvarujemo u godinama kada je ceo svet u nikad većoj ekonomskoj krizi koja je započela kovid krizom 2020. godine, nastavila se problemima u lancima snabdevanja, a zatim i konfliktom u Ukrajini.

Potpredsednik Vlade je dodao i da je deficit budžeta za prošlu godinu 3,3 odsto, što je, kako je ocenio, izuzetan rezultat imajući u vidu velika izdvajanja u toj godini.

On je napomenuo i da je udeo javnog duga u BDP-u 55,2 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, ali i proseka zemalja Evropske unije koji iznosi oko 95 odsto.

Prethodnu godinu završili smo stabilno, sa više od 300 milijardi dinara na računu, precizirao je Mali i dodao da Srbija ima nikad veće devizne rezerve i rezerve zlata, kao i da je devizni kurs stabilan.

Potpredsednik Vlade je podvukao da se sva obećanja građanima ispunjavaju, te da će u februaru biti isplaćene prve uvećane plate u javnom sektoru za 12,5 odsto, minimalna zarada uvećana 14,3 odsto, ali i penzije sa drugim uzastopnim uvećanjem, kumulativno veće za 20,8 odsto.

U dinamici smo ostvarivanja obećanja da do kraja 2026. godine prosečne plate iznose 1.000, a penzije 430 evra, ukazao je ministar i dodao da ćemo prošlu godinu pamtiti po rekordnom prilivu stranih direktnih investicija koje su dostigle nivo od 4,4 milijarde evra.

To je konačan rezultat za 2022. godinu, ostvaren uprkos krizi i globalnoj neizvesnosti, pri čemu investitori nastavljaju da dolaze i otvaraju radna mesta u Srbiji, naglasio je Mali.

On je istakao da Srbija ostvaruje i rekordno niske stope nezaposlenosti, budući da je ovaj indikator dva kvartala zaredom na nivou od 8,9 odsto, što je rezultat koji nikada pre nije ostvaren.

Takođe, stopa nezaposlenosti kod mladih je sa 50 smanjena na 25 odsto, naglasio je potpredsednik Vlade i ujedno podsetio na to da je za dostizanje zacrtanih ciljeva i prolazak kroz krizu sa što manje posledica država pomogla privredu i građane sa približno devet milijardi evra.

Mali je, odgovarajući na kritike da je stopa nezaposlenosti manja zbog smanjenja broja stanovnika, istakao da apsolutni brojevi zaposlenosti to demantuju, i napomenuo da je zaposlenost u Srbiji od 2001. do 2012. godine sa 2,26 miliona spala na 1,8 miliona građana, te da danas ona ponovo iznosi 2,25 miliona.

Prema njegovim rečima, to znači da smo u tom periodu kreirali više od 400.000 radnih mesta, odnosno da je toliko ljudi dobilo posao.

On se osvrnuo i na planirane kapitalne projekte, rekavši da se u ovoj godini nastavlja sa važnim infrastrukturnim projektima, a jedan od njih je i izgradnja brze pruge od Beograda do Niša, za šta će nam EU dodeliti grant od preko 600 miliona evra.

Današnje stanje srpskih finansija pokazalo je opravdanost reformi, ocenio je ministar i naveo da su uslovi na svetskom tržištu kapitala sve teži, ali da je Srbija uspela da obezbedi aranžmane koji su daleko povoljniji, kao što je kreditni aranžman sa UAE i sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).