Ekonomija - Srbija

Većim izvozom do 8.000 evra po stanovniku

Povećanje investicija, podrška privredi, posebno onom delu koji proizvodi za izvoz, kao i ulaganja u infrastrukturu – tri su stuba novog modela privrednog rasta u narednoj deceniji, istakao je premijer Mirko Cvetković na jučerašnjem predstavljanju postkriznog modela privrednog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine.

Prema tom modelu, koji su pripremili vodeći domaći stručnjaci okupljeni u Fondu za razvoj ekonomske nauke (FREN) i publikaciji Ekonomskog instituta „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), privatne i javne investicije bi godišnje trebalo da rastu za 9,7 odsto. Uslov je atraktivni privredni ambijent i zadatak vlade je da to ostvari kroz sprovođenje reformi, rekao je premijer.

Premijer je najavio da će Vlada Srbije pripremiti dugoročnu strategiju ekonomskog razvoja u koju će uključiti i predloge iz postkriznog modela.

– Vlada će se truditi da odgovarajućim reformama stvori ambijent koji će biti privlačan za strane investitore i obezbediti da u narednih 10 godina bruto domaći proizvod dostigne 8.000 evra po stanovniku – rekao je Cvetković.

Za stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta i otvaranje novih radnih mesta država mora da nastavi ulaganja u infrastrukturu, rekao je Cvetković, uz napomenu da pod infrastrukturom ne podrazumeva samo saobraćajnu, već i informatičku infrastrukturu.

Ključ novog modela rasta je odustajanje od dosadašnjeg povećavanja potrošnje bez pokrića u rastu bruto domaćeg proizvoda. Zato bi rast ulaganja i učešće investicija u BDP trebalo da se poveća na 25 odsto u 2015. i 28 odsto u 2020. godini, dok bi učešće potrošnje u BDP bilo smanjeno sa 92,5 odsto u 2011. godini na 81 odsto u 2020. godini. Učešće izvoza roba i usluga u BDP bilo bi povećano sa 27,6 odsto u 2009. na 65 odsto u 2020. godini, dok bi platnobilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP u ovoj, na 3,3 odsto u 2020. godini.

To je uslov da se postigne prosečan godišnji rast BDP od 5,8 odsto. Njegova vrednost bi 2020. dostigla 52,7 milijardi evra, ili blizu 8.000 evra po stanovniku.

Tako bi do kraja naredne decenije bilo otvoreno oko 430.000 novih radnih mesta, a zaposlenost bi porasla za 16,9 odsto. Prema pretpostavkama novog modela rasta, prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje u periodu od 2011. do 2020. godine projektovan je na 6,9 odsto. Ali pod uslovom da se ostvari povećanje investicija sa 4,9 milijarde evra u 2009 na oko 15 milijardi evra 2020. i da direktne strane investicije dostignu prosečnih 2,3 milijarde evra godišnje.

Savetnik premijera dr Jurij Bajec ukazao je da novi model privrednog rasta Srbije predstavlja varijantu evropskog modela razvoja do 2020. godine, koji su već formulisale zemlje Evropske unije, uz uvažavanje specifičnosti srpske privrede. On je rekao da su postavljeni ciljevi i rezultati „realno ostvarivi” u narednom periodu.

– U javnosti su učestale kritike novog modela rasta, a kao argument često je naznačen prethodni model koji je od 2001. do 2008. godine obezbeđivao pristojnu godišnju stopu ekonomske ekspanzije od 5,4 odsto – dodao je Bajec.

– Novi model predviđa u narednih 10 godina stopu privrednog rasta od 5,8 odsto, ali on se ne donosi zbog tih tričavih 0,4 odsto, već zbog novih poluga rasta, odnosno izvozne orijentacije privrede, rasta investicija, ulaganja u infrastrukturu. Bez toga nećebitini 5,4 ni 5,8 odsto, već postoji opasnost da Srbija uđe u narednim godinama u privrednu stagnaciju  i pad životnog standarda.

Za Stojana Stamenkovića, jednog od autora novog modela održivog razvoja, osnovna pretpostavka je da Srbija postane članica Evropske unije u narednoj deceniji.

– Ovaj model rasta i razvoja Srbije nije prognoza, već projekcija zasnovana na određenim ulaznim parametrima i ako se oni ne ostvare, ni rezultat modela se neće ostvariti – naglasio je Stamenković. – On zahteva da potrošački scenario bude zamenjen investicionim scenariom, a proizvodnja pomerena ka razmenjivim dobrima.

Visoke stope privrednog rasta, povećanje investicija, zaposlenosti, uz veći kvalitet obrazovanja i izvozno orijentisanu privredu, sa modernizovanom industrijom i poljoprivredom, ostvarive su, ukazuje Stamenković. Ali uz celovitu reformu javnog sektora, stabilnost cena i održivi spoljnotrgovinski i platnobilansni deficit. Osnovni zaokret u novom modelu u odnosu na privredna kretanja do 2008. godine jeste da ukupna tražnja raste sporije od povećanja BDP. Tako bi pri rastu BDP od 5,8 odsto, unutrašnja tražnja rasla najviše 4,7 odsto.

Moguća alternativa ovom modelu je „populistički scenario”, napomenuo je Stamenković.

– Ali on bi bio veoma opasan – ukazao je urednik mesečnika Ekonomskog instituta „Mesečne analize i trendovi”.

– Takav prosocijalni scenario bi podrazumevao godišnji privredni rast od tri odsto sa opadajućom dinamikom. To bi vodilo ka inflaciji i slabljenju dinara. Već u 2013. godini devizne rezerve bi bile značajno smanjene, a servisiranje spoljnog duga odnelo bi gotovo petinu ostvarenog BDP.