Ekonomija - Srbija

Vrućine obaraju i ekonomiju, smanjuju produktivnost

Ekstremne vrućine ne utiču samo na delatnosti koje se obavljaju na otvorenom prostoru, kao što su poljoprivreda i građevinarstvo.

"Pogođene su i oblasti koje se odvijaju u zatvorenom prostoru, kao što je industrija, pa i transport, naravno, ali i recimo turizam", objašnjava profesorka Žarković i ističe primer u kojem je planirano putovanje u zemlju koja se suočava sa ekstremnim vremenom, a koje se zbog takvih uslova odlaže.

"Istraživanja ekonomista konkretno pokazuju da kada temperatura ide iznad 32, već 33-34 stepena, produktivnost značajno opada. Od ovih većih privreda gde su već rađene neke procene, kao recimo, sa američkim državama, to je već svake godine 100 milijardi dolara", kaže profesorka i navodi da je reč o ogromnom novcu u smislu gubitka produktivnosti.

Nisu u pitanju samo troškovi korišćenja električne energije, pomeranja u planovima projekata, ili u poljoprivredi.

"Izraženo u BDP-u to je pola procenta BDP-a što uopšte nije malo. Svake godine sa predviđanjima da će se ti troškovi uvećati", objašnjava Žarkovićeva.

Prilagođavanje uslova rada je konkrena stvar koja treba da se uradi, naglašava profesorka Žarković.

"Već mnoge zemlje to primenjuju, i konkretno i u poljoprivredi, i u građevinarstvu, da se radni proces obavlja tokom noći ili da se počinje veoma rano, ujutru", kaže za profesorka Žarković za RTS.

Mora da se promeni i način organizovanja poslovnog procesa na duži rok i da to bude kroz saradnju između privatnog i javnog sektora.

"Da se poštuju pravila o ozelenjavanju prostora, mislim, to je sad već dobro poznato, arhitekte to znaju, koliki minimalni procenat površina mora da bude zasađen, da to budu zelene površine, naravno, jer tada opada temperatura", kaže profesorka.

Procene o gubicima u Srbiji usled ekstremnih temperatura moraju da krenu od privatnog sektora – "oni najbolje znaju kako da organizuju svoj poslovni proces".

"Ovo su globalne klimatske promene, male zemlje trpe i mi tu možemo manje da uradimo, jer mi smo najmanje i doprineli ovim globalnim klimatskim promenama", smatra Žarković.