Energetika - Srbija

Briselski plan od osam tačaka za smanjenje računa za energiju - može li Srbija da ga primeni

Procena je da je moguće na godišnjem nivou uštedeti na ovaj način oko 165 milijardi evra. Programski menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković rekao je za RTS da je ključ za povećanje broja korisnika koji bi bio zaštićen u lokalnim samoupravama, u ažurnosti u obnavljanju spiskova.

 Portal "Oil prajs" navodi da se računa da Plan u narednih 15 godina donese uštede od 2,5 hiljade milijardi evra.

Programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije u Srbiji, Gligo Vuković kaže za RTS da je osnovni cilj plana Evropske komisije da se na neki način energija i cene električne energije prvenstveno učine pristupačnim kako privredi, tako i stanovništvu koje je ugroženo.

"Oko 46-47 miliona Evropljana su ugroženi sa energetskim siromaštvom. Napomenuo bih da je 2022. godine Evropska unija za uvoz fosilnih goriva potrošila čak 603 milijarde evra, dok je to posle kovida 2020. bilo rekordnih minimalnih 163 milijarde evra“, kaže Vuković.

Cene električne energije u EU udvostručile su se u odnosu na period pred 2020. godine.

"I ono što je najbitnije jeste da su se razlike cena u EU i Kini i Americi takođe povećale, što direktno utiče na smanjenje konkurentnosti privrede EU i na taj način Unija želi da na neki način sve to kompenzuje ovim akcionim planom“, kaže Vuković.

Programski menadžer za energetiku napominje da je procena da je moguće na godišnjem nivou uštedeti na ovaj način oko 165 milijardi evra.

Plan od osam tačaka - četiri glavne grupe mera

"Plan ima osam tačaka i otprilike sve se svodi na četiri glavne grupe. Jedna grupa mera koja se odnosi na same račune za električnu energiju, druga grupa mera se odnosi na smanjenje cena snabdevanja električnom energijom. Treći deo se odnosi na poboljšanje funkcionisanja tržišta gasom i četvrta - energetska efikasnost", rekao je Vuković.

Prema njegovim rečima, unutar ove četiri aktivnosti, postoje više konkretnih aktivnosti koje moraju da se sprovedu.

"Na primer, za račune za električnu energiju, razmišlja se o novim tarifnim sistemima za prenosne mreže, nove mrežarine koje će omogućiti investicije u fleksibilnost i bolju iskorišćenost prenosnih sistema. Druga stavka su nacionalni porezi i akcize na samu energiju, gde svaka država pojedinačno može da utiče na te akcize i poreze. Što se tiče cene snabdevanja, razmišlja se o povezivanju ugovora za snabdevanje električnom energijom i dugoročnih ugovora o snabdevanju. Znači da se na neki način dugoročnim ugovorima minimizira uticaj naglih promena cena energenata na tržištu“, objasnio je Vuković.

"Što se tiče tržišta gasa, potrebno je uspostaviti jedan novi, fleksibilniji mehanizam, novu organizaciju tog tržišta, tako da nemamo situaciju da se nagli pikovi u cenama gasa automatski prenesu na cenu električne energije. I poslednja, možda i najbitnija stvar koja jeste smanjenje potrošnje kroz nove mere energetske efikasnosti“, navodi on.

Zašto Brisel baš sada donosi taj plan

Vuković kaže da Brisel sada donosi taj plan zato što je potrebno sačuvati konkurentnost evropske privrede u odnosu na privredu Amerike i Kine. "A istovremeno ne sme da se zaustavi dekarbonizacija energetskog sektora i mora da se nastavi sa smanjenjem potrošnje kroz mere energetske efikasnosti. Planira se da se manjim računima za energiju na neki način oslobode sredstva koja će biti investirana u ove oblasti", ukazuje Vuković.

Evropske direktive i zakoni u Srbiji

Kaže da je Srbija dosta toga dobrog uradila u ovoj oblasti, po pitanju zakona i uredbi.

"Ona je definisala kategoriju energetskog siromaštva i mere kako pomoći. Znači, mi smo već došli do neke cifre o preko 150.000 domaćinstava kojima se pomaže. Evropska unija je 2023. godine bespovratnim sredstvima pomogla budžet Srbije sa 165 miliona evra samo za ove potrebe, znači da se suzbije uticaj visokih cena na najsiromašnije slojeve stanovništva. A što se tiče energetske efikasnosti, najbitnije od svega je masovnost primena, implementacije projekata energetske efikasnosti“, dodaje Vuković.

Šta Srbija još može iz plana da primeni

Evropska unija već dugo godina insistira na tome da je potrebno uspostaviti jedan vid nezavisne agencije koja će imati dovoljan broj zaposlenih, koji će biti u stanju da implementiraju veći broj projekata energetske efikasnosti, dodaje Vuković.

"Na taj način će biti potrebno još i na tržišnim mehanizmima promovisati sve one mehanizme koje će ljudima omogućiti da investiraju u nove tehnologije, u bolju energetsku efikasnost, nove uređaje, toplotne pumpe i slične tehnologije“, kaže Vuković.
Na koji još način zaštititi građane od energetskog siromaštva

Kratkoročno od energetskog siromaštva građani se mogu zaštititi tako što vlada može odmah da donese neke mere vezano za poreze i za akcize.

"Ali ono što je najbitnije je da Vlada mora da omogući da cene električne energije budu tržišne za sve kategorije stanovništva i da na taj način omogući EPS-u normalno tržišno poslovanje, a sa druge strane merama iz budžeta Srbije da zaštiti što je moguće veći broj stanovništva od visokih cena“, ističe gost Dnevnika.

Ključ za povećanje broja korisnika

Vuković smatra da je ključ za povećanje broja korisnika koji bi bili zaštićeni u lokalnim samoupravama.

"To je prvenstveno njihov posao, naravno, uz rukovođenje od strane relevantnih ministarstava. Znači, njihova organizovanost na lokalnom nivou i ažurnost u obnavljanju tih spiskova je ključ. Treba ljudima ići i na noge, ako ne može drugačije. Znači, tu ima mnogo starih porodica u ruralnim krajevima koji ne dolaze često u lokalne samouprave, jednostavno morate ići kod njih i napraviti najugroženije spiskove. Na taj način njih ćete zaštititi, a sa tržišnim cenama zaštititi ćete i državu i sam EPS na taj način da mogu da normalno posluju“, zaključio je Vuković.