Energetika - Srbija

Dekarbonizacija energetskog sektora uz očuvanje energetske sigurnosti

Kovačević je, na otvaranju javne rasprave o Nacrtu strategije razvoja energetike u Privrednoj komori Srbije, naglasio da ovaj dokument daje važan okvir za razvoj našeg energetskog sektora.

On je naveo da ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana do 2030. godine treba da bude 3,5 gigavata, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije, a do 2040. godine kapacitet OIE trebalo bi da bude povećan gotovo tri puta.

Državni sekretar je istakao da ovi ambiciozni ciljevi mogu biti ostvareni zajedničkim angažovanjem javnog i privatnog sektora, dodavši da je proces uspešno započet prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE, dok se prve značajnije promene u energetskom portfelju očekuju do kraja ove decenije.

Prema njegovim rečima, strategija predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu, pri čemu u naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora.

Planirani su i projekat panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj, kao i projekat „Beogridˮ, rekao je državni sekretar.

Kovačević je ukazao na to da će biti nastavljene i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema.

Prema njegovim rečima, u sektoru gasa i nafte prioritet je diverzifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata.

Državni sekretar je napomenuo da će izgradnjom naftovoda Srbija–Mađarska biti obezbeđena veća sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a radiće se i na povećanju kapaciteta za skladištenje rezervi nafte i naftnih derivata.

U gasnom sektoru nastavićemo da radimo na diverzifikaciji pravaca i izvora snabdevanja izgradnjom interekonekcija ka Rumuniji, koja ima svoje rezerve gasa, kao i ka Severnoj Makedoniji, gde se jačaju veze sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima, rekao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, Nacrt strategije promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučnoistraživačkog potencijala.

On je naglasio da je kroz ovaj dokument stavljena na sto tema nuklearne energije, podsetivši na to da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu.

Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo način zamene bazne energije iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost, predočio je on.