Energetika - Srbija

Energetska kriza počela je 2021. godine, pre rata u Ukrajini

Putniković navodi da nije bilo dovoljno vetra da se proizvede dovoljno električne energije, cena struje je skočila i tada je počela veća potražnja za prirodnim gasom i objašnjava da se energetska kriza u svetu najviše odrazila upravo na ta dva energenta, a onda posledično i na cene uglja.

„Nemačka je, na primer, upalila svoje termoelektrane na ugalj koje su bile konzervirane za rezervu. To je bio impuls koji je doveo do preispitivanja tranzicije energetike ka zelenoj energiji, jer se pokazalo da nema dovoljno proizvodnje iz obnovljivih izvora koja može da garantuje kontinuirano stalno snabdevanje i povoljnu cenu. Sa ratom u Ukrajini krenule su i sankcije Zapada ka Rusiji i odluke evropskih zemalja da neće da kupuju ruski gas i da neće da ga plaćaju u rubljama. Tu su bili suočeni sa tim da su morali da plaćaju gas koji stiže tankerima, LNG gas koji je nekada bio skuplji od ovoga” istakla je ona.

Smatra da se paket sankcija od 5. februara, koji važi za zabranu izvoza dizela iz Rusije u Evropu, nije do sad osetio jer su svi napravili zalihe, ali dodaje da je pitanje šta će biti ubuduće.

„Kada kupuju derivate od bliskoistočnih zemalja, tu je i pitanje prohodnosti kroz Suecki kanal, jer se zna da se dešavalo da je on bio zagušen i da nije moglo da se plovi”, objašnjava Putniković.

Ona dodaje da mnogi najavljuju da bi naredna grejna sezona u Evropi mogla da bude kritična, iako je smanjena potrošnja gasa za petinu.

„Pitanje je kako će oni uspeti da napune svoja gasna skladišta do naredne grejne sezone, jer ako odustaju od uvoza gasa iz Ukrajine, imaće problem da na svetskom tržištu obezbede dovoljne količine gasa, a i LNG terminali koji se nalaze u Evropi nisu dovoljni za potpuno snabdevanje Evrope gasom” navela je ona.

Objašnjava da se gas, osim za grejanje, kao sirovina u fabrikama troši i za proizvodnju električne energije u gasnim termoelektranama, što bi moglo da dovede do problema u snabdevanju dovoljnim količinama gasa samim tim i problema električne energije.

Što se nafte tiče, Putniković kaže da su mnoge zemlje koje nisu izvozile derivate, sada počele da nadomešćuju manjak izvoza dizela i ostalih derivata iz Rusije, kao što su Kina, Saudijska Arabija i Turska koje kupuju rusku naftu, prerađuju je i prodaju te derivate u Evropi.

Tvrdi da kada se posmatra globalno tržište, Evropa neće i ne mora da kupuje rusku naftu, već može da kupi naftu od nekih drugih zemalja, a da će rusku naftu kupovati neko drugi u svetu samo je pitanje cene po kojoj će ta nafta biti plaćena jer, kako kaže, ako stiže umesto iz Rusije Severnim morem do luka i rafinerija u Nemačkoj ili Holandiji, moraće da napravi mnogo duži put od Saudijske Arabije ili nekog drugog proizvođača sirove nafte.

„Pravu cenu pirorodnog gasa koji stiže u Evropu je jako teško odrediti. Na berzi u Holandiji cena gasa je pala na pedeset evra. Pitanje je situacije kada je ta cena postignuta. Imamo relativno blagu zimu i kraj zimske grejne sezone i verovatno je ponuda bila veća od potražnje. Evropa koja stalno ugovara dotok gasa tankerima, ne može sa sigurnošću da računa da će moći dovoljno gasa da stigne za narednu grejnu sezonu, jer su neki aranžmani, na primer sa Alžirom, sklopljeni za 2026. godinu i pitanje je ima li dovoljno slobodnih količina prirodnog gasa na tržištu” rekla je ona.

Kaže da je Srbija jutros izvozila 840 megavata električne energije, i dodaje da su i u januaru i u decembru izvođene određene količine struje, što smatra jako dobrim, jer to znači da se EPS oporavio od krize u koju je upao prošle zime i naravno dobro je i za budžet EPS-a i za budžet države Srbije.

„Svakako su se neki Zapadni političari dogovorili, ali ko je konkretno izvršio samo postavljanje eksploziva koji je oštetio Severni tok, je sada pitanje. Jasan je interes od toga, i politički i ekonomski su profitirale SAD ali čak i Norveška koja je povećala izvoz prirodnog gasa u Evropu”, navodi Putniković u izjavi za Tanjug.