Energetika - Srbija

Koju vrstu drveta izabrati za ogrev

U vremenu kada je ogrev jedna od značajnijih stavki u budžetu građana, jako je važno koju vrstu izabrati za potrebe zagrevanja prostorija, piše „Agroklub”.

– Pre svega potrošači treba da znaju da se kvalitet ogrevnog drveta ceni po njegovoj kalorijskoj vrednosti. To je količina energije po jedinici mase drveta ili količina oslobođene energije tokom njegovog potpunog sagorevanja. Ona opet zavisi od vlažnosti drveta, njegove čvrstoće i udelu kore – navode stručnjaci za ovaj portal i ističu da je drva potrebno osušiti na način da imaju maksimalno 20 odsto vlažnosti. Optimalan proces sušenja traje od pet do šest meseci pre sezone grejanja i samo dobro prosušena drva imaju dobru kalorijsku vrednost.

Kada je reč o čvrstoći, princip je jednostavan – što je drvo čvršće ono je kaloričnije i duže gori. Na primer, jedan kubni metar bukve ima oko 30 odsto veću ogrevnu vrednost od jednog kubnog metra većine četinara. Jednostavnije rečeno, kubni metar bukovog drveta je teži od kubnog metra borovog drveta.

Kako se ističe, meke vrste drveta kao što su bor, jela, smreka i čempres sadrže određeni procenat smole, te su niže kalorijske vrednosti. Mogu se koristiti za potpalu, dok se za dugotrajnije grejanje ne preporučuju jer proizvode velike količine dima, prljaju dimnjak i veoma brzo izgore. Tvrde vrste drveta kao što su bukva, hrast, bagrem zbog svoje kalorijske vrednosti najpogodnije su vrste za ogrev, dugo drže vatru, daju dobru toplotu i proizvode manje dima. Takođe, sve ovo odnosi se i na pelet, to jest ukoliko je pelet većinski izrađen od neke vrste tvrdog drveta on je kaloričniji i bolji za upotrebu.

– Dakle, za potrebe ogreva najbolje je koristiti dobro prosušena drva visoke kalorijske vrednosti i sa velikom čvrstoćom. Na našem podneblju neprikosnoveni su hrast i bukva, ali odmah iza njih je i bagrem. Takođe, za ogrev sa nešto manjom isplativošću mogu se koristiti i breza, jela i neke voćne vrste (šljiva, jabuka...) – objašnjavaju stručnjaci.