Energetika - Srbija

Mađari žele devet drinsko-limskih hidroelektrana?

U okviru te celine nalaze se devet hidroelektrana - Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje, kao i dve male hidroelektrane - Vrelo i Radaljska Banja.

Drinsko-limske hidroelektrane odskora poseduju i jednu fotonaponsku elektranu Brana Lazići u kojoj se struja proizvodi solarnim panelima.

Uz podsećanje da je na dnevnom redu sednice Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) 18. maja bila i tačka o predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa kompanijom MVM, Demostat je naveo da prema dosadašnjim informacijama, predlog MVM, barem za sada, nije prihvaćen.

Nakon što se informacija o dnevnom redu odbora pojavila u javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa MVM.

Prema Demostatu, ono što ovoj vesti daje na težini je činjenica da je MVM mađarska državna energetska kompanija, pandan EPS, koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš.

Kako se navodi, teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS poslao "iz vedra neba", samo mesec dana posle preobražaja EPS u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje.

Stručnjaci, međutim, strahuju da bi izuzimanje hidrokapaciteta iz sastava EPS moglo da dovede do vrlo negativnih posledica po ovo preduzeće.

Na pitanje da li bi usvajanje predloga mađarske kompanije značilo de fakto privatizaciju EPS, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je za Demostat da bi "otuđenje ove imovine dovelo ne samo do brzog bankrotstva EPS, već i do vrlo ozbiljnih finansijskih, strateških i političkih problema za Srbiju".

"Proces evropskih integracija bi bio praktično obustavljen za dugi period, a nacionalna sigurnost bi bila dalje ugrožena", kazao je Kovačević.

Objašnjavajući trenutno stanje u srpskoj energetici, Kovačević kaže da "ovog trenutka stvarna komercijalna vrednost objekata hidroenergije u Srbiji nije poznata".

"Već 30 godina energetska politika onemogućava da ovi objekti iskažu svoju punu komercijalnu vrednost na evropskom tržištu. Prilike na tom tržištu su takve da vrednost ove vrste imovine znatno raste iz godine u godinu i može se očekivati dalji rast vrednosti u narednih 30 godina", rekao je Kovačević.

Svrsishodna upotreba ovih objekata je samo moguća ukoliko su oni pod suverenom kontrolom jednog nepodeljenog interesa, kazao je Kovačević i dodao da je potrebno da Srbija zadrži ove objekte potpuno u svom vlasništvu, donese i primeni novu energetsku politiku i omogući EPS da ih valjano upotrebi.

Za Demostata je upitno i zašto se u ovom geopolitičkom trenutku otvara pitanje zajedničkog ulaganja EPS sa mađarskom državnom firmom i da li bi ostvarenje predloženog plana zapravo predstavljalo jedan korak u dodatnom približavanju Srbije Rusiji.

"Iza mađarske državne energetske kompanije stoji Viktor Orban, koji je strateški partner ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, dok kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom", naveo je Demostat.