Energetika - Srbija

Morski zmajevi i konj u galopu - kako podvodne vetrenjače i solarne farme stvaraju održivu energiju

Na mapi Evropske unije sve je više velikih vetroparkova i solarnih farmi. U većini članica Unije sve čeće se mogu videti i po dve - tri vetroturbine i nekoliko solanih panela koji pripadaju domaćinstvima i firmama.

"Svim evropskim zemljama postalo je jasno koliko su zavisne od ruske energije, a onda je energetska politika bila povezana sa bezbednosnom politikom. To znači da aktivnosti treba pojačati, ali kada pogledate države članice planirani zeleni projekti malo stagniraju", kaže Dite Braso Sorensen, analitičarka iz Danske.

Gert Viner Jergenson iz "Norlis Holdiga" iz Danske smatra da tehnologije postoje, tako da mora da se radi na širem planu i mnogo više nego sada.

Pored iskorišćenja energije vode, vetra, sunca, vodonika, traže se i druge mogućnosti obnovljivih izvora.

Dve holandske kompanije uložile su veliki novac u iskorišćenje morskih struja - odnosno da plimu i oseku pretvore u električnu energiju. Instalirana je turbina koja liči na podvodnu vetrenjaču i na morskom dnu aluminijumski zmaj koji rotira osmice oko generatora i tako proizvodi struju.

"Zmaj će proizvoditi struju za približno 600 domova, a to su naša dva najveća sela. I nadamo se da će ih u budućnosti biti još", rekao je energetski savetnik Ervin de Boer.

Marten Berkhout iz kompanije "Sikjurent" kaže da su potrebne nove opcije, održive opcije, za zamenu postojećih neodrživih aktivnosti.

U svetu je sve više velikih solarnih farmi. Kineski projekat četiri solarne elektrane nazvan - "Veliki zid čiste električne energije" dugačak je 400 kilometara. A samo jedna ima čak 196.000 panela, u obliku konja u galopu, i obezbeđuje struju za 300.000 ljudi.

Od tih solara korist imaju i poljoprivrednici i stočari jer njihova senka zadržava vlagu u zemlji od sunčevog isparavanja, i prva su linija odbrane od pustinjskog peska, što štiti i kvalitet vode.

"Tokom našeg procesa izgradnje nastojimo što više da očuvamo originalni pejzaž. U zavisnosti od uslova zemljišta, uvodimo otpornije trave i lekovito bilje za uzgoj. Ispod solarnih panela integrišemo ispašu i poljoprivredu kako bismo povećali ekonomsku korist," kaže Ao Ksiaohu iz "Iner Mongolija Enerdži Grupe".

Samo ova solarna farma štedi 680.000 tona uglja, a emisiju CO2 smanjuje za 1,65 miliona godišnje.

Iako je napredak u zelenim tehnologijama vidljiv ograničenja još ima. Ti solarni paneli proizvode električnu energiju tokom dana, a noću ih zamenjuju termoelektrane.

To je još jedna potvda da odricanje od uglja nije ni lak posao.