Energetika - Srbija

Može li gubitaš da poveća plate

Uostalom u prvih devet meseci 2022. ovo preduzeće poslovalo je sa gubitkom od 676,6 miliona evra, a pretpostavlja se da će minus narasti na oko 850 miliona kada se podvuče crta za prošlu godinu. Svaki prosečno informisan građanin zna da je država 2022. potrošila oko 1,3 milijarde evra za pokrivanje gubitaka EPS-a i „Srbijagasa” i da je planirano da ove godine na njih bude potrošeno 1,2 milijarde evra, s tim što taj trošak može da bude manji jer je pala cena električne energije.

Srđan Alimpijević, predsednik jednog od sindikata radnika „Elektroprivrede Srbije”, izjavio je da je prosečna neto plata u EPS-u oko 97.000 dinara, a da je radni sat zbog izmene koeficijenata sa 222, pao na 216 dinara. Od premijerke Ane Brnabić zatražen je razgovor oko povećanja plata i smene vršioca dužnosti direktora te kompanije Miroslava Tomaševića do 13. januara, a u slučaju da budu odbijeni održaće protest upozorenja pred direkcijom te kompanije, istog dana. On je za Betu rekao da radnicima EPS-a dve godine nisu povećavane zarade, uprkos inflaciji.

Bivši predsednik nekada reprezentativnog Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević sa druge strane smatra da je katastrofa da neko traži smenu Miroslava Tomaševića koji je izbavio tu firmu iz problema u decembru 2021, posle kolapsa u proizvodnji zbog nedostatka kvalitetnog uglja i upotrebe blatnjavog. „Tomašević časno i pošteno radi i izveo je EPS iz haosa. Mislim da se pretnja smenom Tomaševića podržava iz Vlade Srbije kako bi se doveli norveški stručnjaci. Besmisleno je da neko pokreće smenu direktora u januaru kada se najavljuju hladniji dani”, kazao je Đorđević.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu, naveo je da je malo čudna podela među sindikatima – jedni su za, drugi protiv, a oni od kojih oni najviše zavise to su rudari u „Kolubari” koji ne mogu da se načude zahtevima sindikata.

– Zahtev za povećanje plata nije opravdan, jer se ultimativno traži prijem kod premijerke i preti štrajkom usred grejne sezone. Malo je čudna situacije i deluje da je isforsirana. Nisam upoznat koji su motivi sindikata. Ako oni nisu obuhvaćeni povećanjem plata od 12,5 odsto u javnom sektoru, onda bi možda trebalo razmišljati da se kod njih uvećaju zarade, pogotovo radnicima na kopovima. Gubitak, koji bivši predsednik sindikata procenjuje na milijardu i više evra ne daje nikakvo opravdanje za povećanje njihovog standarda. Prosek plate u ovom prezuće je već dosta veći od proseka u javnom sektoru i u javnim firmama tako da se postavlja pitanje opravdanosti. Ali ako se u celom javnom sektoru podignu plate oni traže da znaju zašto su preskočeni, ako to zaista jesu – rekao je Filipović. Dodao je da bi uvećanje njihovih zarada skoro povećalo poskupljenje struje.

Cena električne energije je za domaćinstva u septembru 2022. podignuta za 11 odsto, u januaru ove godine za osam, a u maju će poskupeti 11 procenata.

Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice „Libek”, smatra da je posao sindikata da brani interes radnika i traži povećanje zarada. Radnici EPS-a prema Gajićevom mišljenju nisu obuhvaćeni povećanjem plata od 12,5 odsto u javnom sektoru i onda sada pitaju gde su tu oni.

– Takođe, treba uzeti u obzir visok nivo inflacije koji obezvređuje njihove zarade, tako da oni imaju razloga da traže povećanje. Međutim, EPS nije preduzeće koje ima finansijske mogućnosti zbog lošeg poslovanja prethodnih godina i niske prodajne cene struje, a mora da uvozi nedostajuću kao razliku između proizvodnje i potrošnje. Ne može firma koja je gubitaš tek tako da poveća plate zaposlenima. EPS sada prima subvencije iz budžeta, direktno za nabavku energenata tokom grejne sezone i indirektno država za kredite tog preduzeća daje garancije da će ih vratiti ako EPS ne bude mogao. EPS će ovu kao i prethodnu godinu da završi u minusu, tako da nema odakle da se obezbedi povećanje rashoda za zaposlene – objasnio je Gajić.

Predstavnici Fiskalnog saveta smatraju da ukoliko bi EPS i „Elektrodistribucija” (EDS) povećali zarade za oko 10 odsto to bi značilo da poskupljenje struje od 15 do 20 procenata za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno da pokrije sadašnje gubitke, pa bi ono trebalo da iznosi više od 20 odsto. Ovakva žrtva građana i privrede, da bi se podigle ionako prevelike plate u EPS-u, nije opravdana i bila bi uzaludna, naveli su iz FS-a.

– Kontrola plata i broja zaposlenih je glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS-a. Prosečna zarada u EPS-u i dalje je predimenzionirana, prvenstveno usled prevelikih plata zaposlenih sa nižim kvalifikacijama. U 2020. prosečna neto zarada, prema podacima iz preduzeća, iznosila je 103.130 dinara. Kad se detaljnije posmatra struktura plata u EPS-u vidi se da problem prvenstveno potiče od previsokih plata zaposlenih na nižim pozicijama – ocenili su predstavnici Fiskalnog saveta.

Prosečna plata u „Elektrodistribuciji” 95.748 dinara

Kolike su plate za svako radno mesto u EPS-u nije javno dostupno, ali se zna da je prosečna neto zarada nekvalifikovanog radnika u „Elektrodistribuciji Srbije”, u aprilu prošle godine bila 56.614 dinara. Polukvalifikovani radnik je u proseku zarađivao 60.463 dinara. Plata kvalifikovanih radnika bila je 86.680, tako da su više zarađivali od fakultetski obrazovanih nastavnika i profesora u školama, čija je zarada za 20 godina staža sa starešinstvom iznosila 74.364 dinara. Prosečna neto plata u „Elektrodistribuciji Srbije” bila je 95.748 dinara.

Radnik sa srednjom stručnom spremom zarađivao je 89.763 dinara, a visokovalifikovani radnik 102.075. Viša stručna sprema se u proseku plaća 94.814 dinara, a visoka 120.814. Direktori u ovom preduzeću imali su neto zaradu, bez minulog rada 196.091 dinar, a u zavisnosti od staža poslovodstvo je primalo od 211.624 do 232.011 dinara.

Inače je prosečna neto zarada za oktobar 2022. godine iznosila 75.353 dinara.