Energetika - Srbija

Đedović Handanović, koja učestvuje na Ministarskom sastanku Grupe na visokom nivou o energetskoj povezanosti Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC), istakla je da je energetska sigurnost Zapadnog Balkana ujedno i energetska bezbednost Evrope.

To je istovremeno, kako je dodala, i glavna tema za bolje povezivanje kako bismo imali veću sigurnost snabdevanja kroz energetsku infrastrukturu, ali i kroz transformaciju sektora električne energije, koji je prioritet u energetskoj tranziciji.

Ona je navela da je, kada je reč o Srbiji, tema razgovora bila i izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica.

Prema njenim rečima, namera je da se sa Rumunijom dodatno pojača povezanost, imajući u vidu da je u planu proširenje kapaciteta hidroelektrana na Đerdapu, a u perspektivi i gradnja nove reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Regionalno povezivanje nam je važno i kako bismo izgrađene nove kapacitete iz OIE mogli lakše i brže da integrišemo na mrežu, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je istakla da će posle gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, naša zemlja raditi na povezivanju i sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, što će doneti dodatne izvore gasa u slučaju potrebe, dok je u naftnom sektoru prioritet gradnja novog naftovoda između Srbije i Mađarske.

Ona je prenela da se razgovaralo i o vodoniku kao energentu budućnosti, za koji se Srbija priprema kroz donošenje neophodne regulative za razvoj vodonika, kao i kroz razgovore o mogućnostima za proizvodnju ovog energenta u našem industrijskom sektoru.

Ministarka je ukazala i na planove za razvoj prenosne mreže, naglasivši da ćemo sa Mađarskom duplirati prenosne kapacitete, a u perspektivi i sa Bugarskom, izgradnjom Centralnobalkanskog koridora, dok ćemo se završetkom Transbalkanskog koridora povezati bolje sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom i Italijom.

Prema njenim rečima, Srbija je prepoznata kao lider u zelenoj energetskoj tranziciji u okviru Energetske zajednice zbog napretka koji je ostvaren u prethodnih godinu dana u oblasti dekarbonizacije i reformama sprovedenim u energetskom sektoru.

Povezivanje sa zemljama članicama EU, ali i ostalim susednim zemljama, digitalizacija i pravovremena izgradnja prekogranične energetske infrastrukture neophodni su nam da bismo osigurali stabilnost snabdevanja. Za to su potrebne investicije i očekujemo snažnu podršku međunarodnih partnera i EU na ovom putu, rekla je ministarka.

Ona je dodala da Srbija jača kapacitete u javnom i privatnom sektoru jer samo sinergijom možemo da ostvarimo ciljeve koje smo postavili, kao što je 45 odsto proizvodnje električne energije iz OIE do 2030. godine.

Đedović Handanović je na marginama Ministarskog sastanka razgovarala i sa evropskom komesarkom za energetiku Kadri Simson, koja je pohvalila vidljiv napredak Srbije u energetskom sektoru i efikasnu realizaciju projekata, pre svega završetak izgradnje gasne interkonekcije sa Bugarskom i uspešno završen proces aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, koji je bio potpuno digitalizovan i u skladu sa EU standardima.