Energetika - Srbija

NIS postaje regionalni igrač

Ukupan obim kapitalnih ulaganja Naftne industrije Srbije, koje su predviđene strategijom do 2014. godine, iznosiće 101 milijardu dinara.

Polovina ovih para biće utrošena na modernizaciju rafinerija i ekološke projekte, čije je finansiranje predviđeno kupoprodajnim ugovorom, a koje obavlja većinski vlasnik Gaspromnjeft, potvrdio je na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2010.” Aleksej Korobov, direktor Direkcije za strateški razvoj i dugoročno planiranje ove naftne kompanije.  

– Ostalo su sopstvena ulaganja NIS-a koja će zavisiti od efikasnosti rada, gde manje prioritetni ili nedovoljno razrađeni projekti neće biti realizovani, ukoliko ne bude potpuno jasno iz kojih će izvora finansirati – pojasnio je on.

Prioritet NIS-a je da u što kraćem roku postane vlasnik imovine koja se još „vodi” na državu, ali i da spremno dočeka otvaranje tržišta 2011, budući da je cilj ruskog vlasnika da od nacionalne kompanije preraste u regionalnog igrača.

– Da bi to postao NIS mora u što kraćem roku da pređe na proizvodnju derivata koji su u potpunosti u skladu s standardima EU, kao i da udeo maloprodaje na tržištu bude oko jedne trećine uz obezbeđenje stabilnog rasta veleprodaje i u Srbiji i na Balkanu – kaže Korobov.

„Gaspromnjeft”, precizira, mora da postane konkurentna kompanija na južnoevropskom tržištu, odnosno „igrač s najbržim rastom obima proizvodnje, prerade i prometa na Balkanu”. Ograničavajući faktor je što je srpsko tržište ne dozvoljava optimalnu uposlenost rafinerija, gde je potražnja lane bila oko 3,7 miliona tona. Dakle upola manje od proizvodnih mogućnosti. Taj raskorak u 2014. godini povećaće se na oko 4,3 miliona tona. Još dalje od NIS-ovog potencijala.

Korobov upozorava da će do 2014. godine u regionu biti oko 70 odsto viška prerađivačkih kapaciteta, a kada se tome pridoda i činjenica da okolne zemlje, na koje NIS pretenduje kao izvoznik goriva – Mađarska, Rumunija, takođe imaju suficit, onda je pitanje kako ojačati poziciju na maloprodajnom tržištu.

Kratkoročno, da bi NIS mogao da doskoči konkurenciji, budući da se srpsko tržište otvara sledeće godine, a da kompanija realno neće biti spremna da proizvodi evropski standard kvaliteta, kompanija mora da poveća uvoz visokokvalitetnih derivata. Dugoročno gledajući, priorite razvoja NIS-a je modernizacija i stvaranje novih kapaciteta za preradu, ali kroz strane investicije, uz maksimalnu zamenu uvoza domaćom proizvodnjom.

Da bi do ostvarivanja ovih ciljeva došlo, Korobov ističe ulogu Vlade Srbije, kao manjinskog vlasnika u NIS-u i to kroz kreiranje optimalne poreske politike, ubrzano rešavanje pitanje registracije i prenosa NIS-ove imovine, poboljšanje zakonodavstva i podršku domaćem naftnom sektoru.

– Neophodno je i da se usavrše mehanizmi koji će regulisati naftno tržište derivata kroz uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta i to pre svega derivata koji se sada slobodno uvoze – tečnog naftnog gasa i evro dizela, mehanizama kojima će se sprečiti nelojalna konkurencija i to tako što ne bi više postojao rizik od pojave uvoznika koji nemaju svoja sertifikovana skladišta za odlaganje derivata – kaže Korobov.

Onog časa kada se cena nafte barela nafte bude vratila na nivo pre početka svetske ekonomske krize naftne kompanije mogu reći da je loš period za njima, zaključuje Korobov.