Energetika - Srbija

Od 60 gradskih toplana, samo 10 koristi bio-masu

Iako građani uvek posle ovakvih zima i malo sati provedenih pored toplih radijatora očekuju da će se i računi shodno tome smanjiti, većina toplana je i pre početka grejne sezone povećala cenu. Ono što ostaje kao aktuelno pitanje jeste da li će toplane sniziti cene od 1. maja, za kada je najavljeno pojeftinjenje gasa s jedne strane, a sa druge da li je grejanje preko toplana na bio-masu jeftinije i koliko uopšte imamo na raspolaganju drvne sečke za ogrev.

– Od 60 trenutno registrovanih gradskih toplana, samo njih 10, i to samo delimično, za proizvodnju toplotne energije koriste bio-masu, tačnije drvnu sečku. To su toplane u Priboju, Novoj Varoši, Majdanpeku, Gornjem Milanovcu, Knjaževcu, Negotinu, Novom Pazaru, Vranju, Malom Zvorniku, Kladovu i Šapcu. Izraženo u grejnoj snazi, od ukupno 6.397 megavata instalisane toplotne snage u toplanama, samo 53 megavata čine kotlovi koji koriste bio-masu, tj. 0,8 procenata. U odnosu na sva goriva koja se koriste u toplanama, prirodni gas učestvuje sa 76,4 odsto, naftni derivati sa 12,5, ugalj sa 8,6, a bio-masa sa 2,4 procenta, kaže prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, bivši pomoćnik ministra energetike za obnovljive izvore energije.

Šumska i poljoprivredna bio-masa sa otprilike podjednakim udelom čine 40 procenata od svih raspoloživih potencijala obnovljivih izvora energije koje poseduje Srbija. Njihov ukupni godišnji prirast se procenjuje na 39,8 teravat-sati godišnje. Prema energetskom bilansu Srbije, 18,5 teravat-sati godišnje šumske bio-mase je potrošeno u 2023. godini, od čega 89 odsto u domaćinstvima, u vidu ogrevnog drveta, 10 procenata u drvnoprerađivačkoj industriji i jedan odsto u ostalim sektorima.

Prirodni prirast šumske bio-mase, objašnjava prof. Banjac, iznosi oko 19,4 teravat-sati, te se može reći da se on gotovo u potpunosti koristi, odnosno da bez planskog pošumljavanja i supstitucije postojećih nekvalitetnih, izdanačkih šuma, novim zasadima kvalitetne šume, povećanje seče i njenog korišćenja nije održivo. Kada je reč o poljoprivrednoj bio-masi, jedan njen manji deo koristi se u kao sirovina u pedesetak biogasnih elektrana, ukupne instalisane snage od 60,34 megavata, koje godišnje proizvedu oko 0,7 teravat-sati električne energije, objašnjava naš sagovornik.

– Što se tiče kvaliteta produkata sagorevanja u ekološkom smislu, neprikosnoveno najbolje gorivo je prirodni gas, jer se njegovim sagorevanjem stvara samo ugljen-dioksid. Sagorevanjem svih ostalih, pa i bio-mase, u zavisnosti od hemijskog sastava i vlažnosti pored ugljen-dioksida, stvara se u ugljen-monoksid, kancerogeni azotni oksidi i širok spektar čvrstih lebdećih mikročestica. Po ovom kriterijumu, svakako su najgori ugljevi, koje prati mazut, pa lož-ulje i na kraju bio-masa.

Prema njegovim rečima, osnovni razlog prelaska na korišćenje bio-mase u toplanama je ekološki i strateški, a ne ekonomski, mada je i on prisutan.

– Ekološki, jer se smatra da su emisije ugljen-dioksida koje nastaju sagorevanjem bio-mase jednake količinama ugljen-dioksida koje se iz vazduha apsorbuju u procesima njenog nastanka. Strateški, jer se tako oslobađamo od uvozne zavisnosti i koristimo sopstveni izvor energije. Konačno, ekonomski, jer bi u principu, grejanje na bio-masu trebalo bi da bude jeftinije od grejanja na fosilna goriva. Međutim, to je nezahvalno tvrditi, jer se cene svih energenata svakodnevno, i to velikim rasponima, menjaju. Pritom, iako bez opravdanog razloga, menja se i cena drvne bio-mase, ističe naš sagovornik.

Za prelazak toplana na rad na šumsku bio-masu, pored troškova zamene kotlova i obezbeđivanja velikih dnevnih i nedeljnih skladišta za sečku, potrebno je obezbediti i siguran lanac snabdevanja i po mogućnosti dugoročno stabilnu nabavnu cenu drveta. Sve to su dodatni zahtevi koji ne postoje u slučaju kada se koriste fosilna goriva.

Upitan da li toplana na bio-masu tehnički može da se isključuje i uključuje u zavisnosti do spoljašnje temperature, odgovara da u tehničkom smislu, nezavisno od goriva koje koriste, za upravljanje, pokretanje i zaustavljanje rada, najzahtevniji su veliki sistemi daljinskog grejanja.

– Velike količine vode koje se nalaze u kilometarski dugim deonicama velikih cevnih mreža za prenos, distribuciju i povrat vode, uzrokuju veliku inertnost i otežanu upravljivost sistema, a time potrebu mnogo pažljivijeg planiranja njihovog rada. Iako i u zavisnosti goriva koje koriste postoje razlike u vremenu potrebnom za pokretanje rada kotlova, ove razlike su zanemarljivo male u odnosu na prethodno opisani problem. Gorivo je moguće porediti po njihovoj toplotnoj moći, odnosno koliko se toplote oslobodi njihovim sagorevanjem i po ekološkim kriterijumima, u vezi za emisijama štetnih materija koje nastaju prilikom njihovog sagorevanja, objašnjava Banjac.

Primera radi, naglašava, sagorevanjem jedne tone mrkog uglja oslobađa se oko pet megavat-sati toplote, jedne tone mazuta – 11,3 megavat-sati toplote, 1.000 kubika prirodnog gasa 10,3 megavat-sati toplote, a jedan kubik nasute drvne sečke oko tri megavat-sati topote. Pritom, toplotna moć i uglja i sečke u velikoj meri zavisi od njihove vlažnosti.