Energetika - Srbija

Đedović je istakla da Srbija ne može odjednom da zameni dve trećine električne energije koju dobija iz uglja drugim izvorima, jer će za to biti potrebne godine i velika sredstva, zbog čega je planiranje ključno za uspešnu energetsku tranziciju.

U skladu sa tom vizijom, kako je objasnila, planiraćemo razvoj našeg energetskog sektora, na čemu radimo kroz izradu nove strategije razvoja energetike do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, za koji očekujemo da bude usvojen u toku godine.

Naši ciljevi biće ambiciozni, ali realni, kako bismo obezbedili sigurnost snabdevanja i da naš proces energetske tranzicije bude finansijski održiv i socijalno pravedan za rudarski sektor i sve zaposlene u njemu, poručila je ministarka.

Prema njenoj oceni, udeo od 45 odsto OIE je realan cilj kada je reč o učešću obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, dok bi kod finalne bruto potrošnje cilj trebalo da bude između 30 i 40 odsto, što zavisi od mnogo faktora i modela energetskog scenarija.

Očekujemo da Vlada vrlo brzo usvoji listu prioritetnih projekata koja obuhvata ceo energetski sektor, a prve indikacije su da je u narednim godinama potrebno uložiti više od 15 milijardi evra, od čega većinu u proizvodne kapacitete, a ostalo čine ulaganja u prenosnu mrežu i distributivni sistem, sektor nafte i gasa, precizirala je ona.

Takođe, kako je dodala, planirana su veća ulaganja u solarnu energiju iz proizvodnih kapaciteta u vlasništvu države, u izgradnju HE Bistrica, a biće razmotreno i da li ima tehničkih i ekonomskih uslova za gradnju HE Đerdap 3, jer bi jedna takva elektrana omogućila više energetske nezavisnosti građanima Srbije i više OIE na mreži.

Gradićemo i ulagaćemo i u solarnu elektranu Morava, vetroelektranu Kostolac, Vlasinske HE, kao i u revitalizaciju postojećih HE. Zato nam je potrebna snažna državna kompanija, povezivanje sa susedima, kao i udruživanje sa strateškim partnerima koji su najbolji u određenim oblastima i od kojih najviše možemo da naučimo, poručila je Đedović.

Ona je podsetila na to da naša zemlja u ovom trenutku nema pristup fondovima kojima EU podržava svoje članice u energetskoj tranziciji.

Međutim, kako je naglasila, imamo pristup određenim fondovima koje treba da koristimo još efikasnije, kao i značajnu podršku EU na ključnim projektima, kao što su izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska i Transbalkanski koridor.

Ministarka je ukazala na to da su usvajanjem izmena zakona stvoreni uslovi za uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kao i da će investitori imati neophodnu sigurnost i predvidljivost da planiraju svoje projekte, uz jasna pravila kada je reč o odgovornosti za balansiranje novih kapaciteta iz OIE, pre svega za komercijalne projekte.

Ona je dodala da posebno ohrabruje velika zainteresovanost za programe subvencija za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima i za dobijanje statusa kupaca-proizvođača.

Broj kupaca-proizvođača se u poslednjih šest meseci utrostručio i sada ih je više od 1.300, a ukupna snaga ovih elektrana iznosi približno 15,5 megavata, navela je Đedović.