Energetika - Srbija

Đedović Handanović je naglasila da je cilj Srbije da se stvore uslovi za različite izvore snabdevanja gasom, kao i više ruta snabdevanja, a da su za to potrebni infrastruktura, podrška i investicije.

Ona je izrazila očekivanje da će izgradnja gasnog interkonektora Srbija–Bugarska, projekta od strateškog interesa i za Srbiju i za EU, kako je i planirano, biti završena u oktobru.

Prema njenim rečima, ovaj projekat je važna prekretnica za stabilnost i dalji razvoj našeg energetskog sistema, imajući u vidu da će izgradnjom gasnog interkonektora Srbija postati i tranzitna zemlja za dopremanje gasa do EU.

Ministarka je navela da će završetkom tog projekta biti dobijena još jedna gasna ruta i pristup novim snabdevačima, dodavši da se pregovara sa Azerbejdžanom o količinama gasa koje možemo da dopremamo iz te zemlje.

Azerbejdžan je, kako je navela, zemlja bogata gasom, a Srbija bi mogla da zadovolji i do trećine svojih trenutnih potreba snabdevanjem iz te države.

Na sastanku je bilo reči i o sprovođenju aktivnosti na razdvajanju i sertifikaciji kompanija u elektroenergetskom i gasnom sektoru, na osnovu poslednjih izmena Zakona o energetici.

Đedović Handanović je ukazala na to da je Srbija posvećena punoj primeni relevantnih propisa EU, što podrazumeva i da na efikasan način rešava pitanje kontrole nad operatorima prenosnog sistema i sistema za transport prirodnog gasa.

Ona je naglasila da Ministarstvo veliku pažnju posvećuje projektima u oblasti energetske efikasnosti, koji obuhvataju ulaganja u javne objekte, subvencije za domaćinstava, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u sektoru daljinskog grejanja.

Ministarka je izrazila zahvalnost EU na podršci u sprovođenju programa podrške energetski ugroženim kupcima, kako finansijskoj, tako i u delu sprovođenja informativne kampanje za građane.

Ona je, govoreći o implementaciji Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), istakla da je važno da se usklađivanje regiona sa energetskim i klimatskim politikama EU sprovodi na način koji je finansijski održiv i socijalno pravedan, i da postoji adekvatna podrška Unije na putu dekarbonizacije.

Žiofre je podsetio na dobru saradnju Srbije sa EU na projektu gasnog interkonektora sa Bugarskom, koji bi trebalo da dovede do novih resursa gasa.

Šef Delegacije EU je naveo da diverzifikacija izvora donosi veću sigurnost Srbiji, kao i da je od vitalnog značaja da naša zemlja završi razdvajanje svog tržišta gasa u celini i omogući veću konkurenciju, za dobrobit građana.

On je podsetio na to da je ranije ove godine EU obezbedila Srbiji paket od 165 miliona evra za ublažavanje tereta energetske krize, koji je naročito važan za domaćinstva sa nižim primanjima.

Žiofre je zatražio da Vlada Srbije uloži napor da pomogne građanima da apliciraju za smanjenje računa za energiju, uz podršku EU, objasnivši da energetski paket Unije može dodatno povećati broj domaćinstava koja mogu imati koristi od smanjenja računa za struju.

Takođe, tokom sastanka je postignuta saglasnost o tome da je potrebno dalje ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji, imajući u vidu obaveze koje je naša zemlja prihvatila u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan.