Energetika - Srbija

Đedović Handanović je, na forumu „Večernjih novosti” pod nazivom „Naša održiva zajednica”, istakla da su u Srbiji decenijama bile veoma niske cene električne energije i gasa, što je dovelo do toga da se vodi manje računa o potrošnji energije i energenata.

Ministarka je naglasila da su građani pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami pružili značajan doprinos tome da prođemo lakše kroz prošlu zimu.

Prema njenim rečima, između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je, u zavisnosti od količine ušteđene energije, iznosio od 15 do 30 odsto.

Đedović Handanović je podsetila na to da je država podržala građane subvencijama koje omogućavaju ne samo uštede, već i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Ministarka je ocenila da je to dalo rezultat i precizirala da je na prethodnim javnim pozivima približno 20.000 domaćinstava imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti.

Na aktuelnom javnom pozivu, kako je navela, učestvuje 131 lokalna samouprava u kojoj će domaćinstva sanirati svoje objekte, što će učiniti ukupno 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina.

Ministarka je precizirala da je, u saradnji sa Svetskom bankom, za ovaj program obezbeđeno 50 miliona dolara.

Đedović Handanović je ukazala na to da se značajna pažnja posvećuje energetskom saniranju javnih objekata koji su veliki potrošači energije.

Ona je istakla da mora da se nastavi sa ulaganjem u sanaciju škola, vrtića, domova zdravlja i kulture, biblioteka, opštinskih i drugih javnih objekata, koji su veliki potrošači energije.

U ovoj godini, kako je navela, obezbeđeno je 400 miliona dinara za te namene kako bi se ostvarile značajne uštede energije.

Ministarka je naglasila da ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina i navela da imamo tri cilja: prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema.

Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat, ukazala je ona i podsetila na to da je usvojen plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina, koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, kao i reverzibilne hidroelektrane.

Đedović Handanović je, na pitanje šta bi potencijalna eksploatacija litijuma donela Srbiji, rekla da treba da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojima raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi podrazumevao fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.

Prema njenim rečima, nove decenije razvoja i novi industrijski poredak su pred celim svetom, u kojem će biti neophodno oslanjanje na određene kritične mineralne sirovine.

Evropska komisija je procenila da će EU tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine, ukazala je Đedović Handanović.

Ona je navela da je Srbija izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze i na listi kritičnih mineralnih sirovina EU i dodala da je projekat „Jadar” zaustavljen pre nego što smo imali priliku da vidimo rezultate Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ministarka je ponovila da bi trebalo razmotriti na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojima raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti, koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.