Energetika - Srbija

Đedović je na konferenciji "Serbia Goes Green" istakla da se Srbija opredelila za tranziciju ka čistoj energiji, ali da taj put nije ni brz, ni jeftin, ni lak i da će biti potrebni i vreme i novac i ozbiljna partnerstva i podrška kako bismo ostvarili dekarbonizaciju energetskog sektora.

Ona je poručila da su svi odgovorni za energetsku tranziciju – javni sektor, industrija i građani, dodavši da će država nastaviti da stimuliše investicije u obnovljive izvore energie (OIE) kao i aktivno učešće građana u energetskoj tranziciji kroz subvencionisanje mera energetske efikasnosti, za koje je obezbeđeno 50 miliona evra.

Ministarka je istakla da se u septembru očekuje završetak javnog poziva za tržišne premije za novih 450 megavata kapaciteta za proizvodnju energije iz sunca i vetra, uz napomenu da je trogodišnjim planom predviđeno 1.300 megavata novih kapaciteta iz OIE.

Đedović je rekla da postoji dijalog sa privredom o tome kako da se prevaziđu i preduprede izazovi u vezi sa Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) koji dolazi iz EU.

Prema njenim rečima, radi se na tome da se napravi plan kako da postojeće termoelektrane budu ekološki održive, da nastave sa radom i da obezbeđuju energetsku sigurnost.

Ministarka je ukazala na to da je Vlada usvojila Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti za period do 2028. sa projekcijama do 2030., u kojima su predstavljeni investicioni prioriteti.

Taj plan obuhvata, između  ostalog, izgradnju RHE Bistrica, remonte i revitalizaciju HE Đerdap 2, razmatranje finansijske i tehničke isplativosti projekta RHE Đerdap 3, izgradnju vetroparka Kostolac, izgradnju solarnih elektrana snage 1 gigavata, objasnila je Đedović.

Ona je istakla da je pojačana interkonekcija na prenosnoj mreži sa Rumunijom kroz Transbalkanski koridor, a u planu je i izgradnja Panonskog i Centralnobalkanskog koridora kojim ćemo se povezati sa Bosnom i Hercegovinom i Bugarskom i ojačati transmisione kapacitete.

Takođe, počelo se sa ulaganjem u distributivnu mrežu, investiranjem 320 miliona evra i ići će se ka tome da gubitke smanjimo na prihvatljiv nivo, od približno osam odsto, naglasila je ministarka.