Struja iz piljevine

Bez autora
Mar 15 2010

Umesto da poljoprivredne ostatke pale na njivama, zemljoradnici u Srbiji mogli bi te otpatke da iskoriste za proizvodnju energije iz biomase. I šumski ostaci završavaju na deponijama i u rekama, a i od njih bi mogla da nastane struja ili toplotna energija. Od potencijala svih obnovljivih izvora, u Srbiji čak 63 odsto zauzima biomasa, i jednaka je potrošnji 2,4 miliona ekvivalentne nafte. Prema usvojenim podsticajima za proizvodnju zelene struje, svaki kilovat iz biomase plaća se od 11,4 do 13,6 evrocenti. Energetski potencijal biomase od šumarstva i drvne industrije procenjuje se na približno jedan milion tona ekvivalentne nafte, dok ostatak pripada poljoprivrednoj biomasi, odnosno poljoprivrednom otpadu i ostacima iz ratarstva. Biomasa se ne koristi dovoljno, jer ne postoje njeno organizovano sakupljanje za energetske potrebe i odgovarajuća infrastruktura, a nedostaje i svest o mogućnostima korišćenja. Glavne prepreke su troškovi i sigurnost isporuke, međutim, napravljen je akcioni plan za biomasu kojim treba da se odrede planovi i rokovi kako bi se pokrenulo veće iskorišćenje ovog alternativnog izvora.

Struja iz piljevineUmestoda poljoprivredne ostatke pale na njivama, zemljoradnici u Srbiji mogli bi te otpatke da iskoriste za proizvodnju energije iz biomase.

I šumski ostaci završavaju na deponijama i u rekama, a i od njih bi mogla da nastane struja ili toplotna energija.

Od potencijala svih obnovljivih izvora, u Srbiji čak 63 odsto zauzima biomasa, i jednaka je potrošnji 2,4 miliona ekvivalentne nafte. Prema usvojenim podsticajima za proizvodnju zelene struje, svaki kilovat iz biomase plaća se od 11,4 do 13,6 evrocenti. Energetski potencijal biomase od šumarstva i drvne industrije procenjuje se na približno jedan milion tona ekvivalentne nafte, dok ostatak pripada poljoprivrednoj biomasi, odnosno poljoprivrednom otpadu i ostacima iz ratarstva.

- Biomasa se ne koristi dovoljno, jer ne postoje njeno organizovano sakupljanje za energetske potrebe i odgovarajuća infrastruktura, a nedostaje i svest o mogućnostima korišćenja - kaže, za “Novosti”, Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra energetike zadužen za obnovljive izvore.

- Glavne prepreke su troškovi i sigurnost isporuke, međutim, napravljen je akcioni plan za biomasu kojim treba da se odrede planovi i rokovi kako bi se pokrenulo veće iskorišćenje ovog alternativnog izvora.

Profesor na Šumarskom fakultetu Branko Glavonjić ističe da će, ako se odmah ne sprovede akcija ubeđivanja Vlade, lokalnih uprava i javnosti da je drvo realna opcija za efikasno postizanje energetskih potreba i efektivne cene, mogućnost da se drvna biomasa izabere za gorivo biti izgubljena na duži rok.

- Procenjena količina drvne biomase u Srbiji, koja se može koristiti kao gorivo, iznosi oko pet i po miliona kubika godišnje - kaže Glavonjić.

- U većem delu Evrope, opštine i domaćinstva stalno se podstiču na korišćenje drveta za proizvodnju toplotne energije zbog ekonomskih i socijalnih razloga i koristi za životnu sredinu.

Glavonjić objašnjava da postoji mogućnost da se izgradi kultura koja će da podstiče opštine u oblastima bogatim šumama da koriste domaće drvo kao gorivo prvog reda. Tako bi se zamenili energenti iz uvoza do najveće mere.

Šta sve može

Od biomase mogu da se proizvode briketi i peleti za korišćenje u domaćinstvima, može da se sagoreva u kotlovima i da proizvodi toplotnu i električnu energiju. Može da se proizvodi biogorivo kao što su biodizel i etanol. Pelete zauzimaju manji prostor za transport i skladištenje, imaju stalne dimenzije i sadržaj vlage, njima se lako rukuje, a količine pepela i ugljen-dioksida veoma su male.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik