Energetika - Srbija

Sve više živimo na kredit od prirode, Srbija već ušla u ekološki dug

Vodu, zemljište, šume, metale i ostale resurse trošimo brže nego što ih planeta godišnje proizvodi. Zabrinjava što je Srbija ove godine u ekološki dug ušla još 23. maja, što je mesec i po ranije nego lane i više od dva meseca pre nego što se svet zadužio kod prirode, a što je upravo 1. avgusta.

Za samo sedam meseci čovečanstvo je potrošilo sve resurse koje naša planeta može da obnovi u toku jedne godine, pa ćemo narednih pet meseci svi živeti na račun budućih generacija.

„Prirodni resursi se sve više gube urbanizacijom, industrijalizacijom i rudarstvom, a zbog zagađenja mnogi često gube i kvalitet i bioproduktivnost. Najveće štete čine se neplanskom sečom šuma, intenzivnom poljoprivredom, pretvaranjem poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredno, kao i širenjem takozvanih urbanih pustinja odnosno gradova sa niskom bioproduktivnošću, a visokim ekološkim otiskom“, kaže prof. Zora Dajić sa Poljoprivednog fakulteta u Beogradu.

Prema njenim rečima, zbog dominacije betona i veštačkih materijala, a odsustva zelenila, gradovi su toplotna ostrva gde ljudi žive u dehumanizovanim uslovima, posebno u svetlu klimatskih promena.

Posledice po opstanak

Narušavanjem ravnoteže u prirodi dovodimo u pitanje sopstveni opstanak.

„Posledice neracionalnog korišćenja prirodnih resursa su dugoročno veoma opasne, u smislu ubrzanog globalnog otopljavanja, povećanja zagađenja, širenja bolesti i povećanja klimatskih nepogoda i katastrofa kao što su poplave, uragani, ćelijske oluje, požari. Biljke i morski plankton su glavni resursi u proizvodnji kiseonika i biomase na planeti. Njihovo ugrožavanje dovodi u pitanje opstanak čovečanstva“, objašnjava naša sagovornica.

Ubrzano iscrpljivanje neobnovljivih izvora energije, nameće potrebu za pronalaženjem i korišćenjem obnovljivih i alternativnih izvora kao što su solarna i energija vetra, biogas ili biogorivo. Ali, i tu treba biti oprezan.

„Bez razumevanja ekološkog otiska i odnosa između proizvodnje od strane prirodnih resursa i potrošnje od strane čoveka, čak i korišćenje obnovljivih izvora energija i resursa uopšte, može biti upitno. Na primer štete od malih hidroelektrana, seča šuma za proizvodnju biomase, pojava invazivnih vrsta, gubitak biodiverzieta“, upozorava Dajićeva.

Industrijski najrazvijenije zemlje

Osim što svake godine izračunava kog dana populacija postaje ekološki dužna, Mreža za globalni ekološki otisak izračunava i kada pojedinačne države prekoračuju resurse koje proizvode za godinu dana.

„Zemlje koje su industrijski najrazvijenije, najbrže potroše svoje prirodne resurse. Na njihovu sreću, standard koji tim razvojem obezbede omogućava im da se lakše prilagode posledicama koji taj razvoj čini – imaju mogućnosti da instaliraju klima-uređaje svuda, imaju sredstva da dopreme kvalitetnu hrana iz najudaljenijih delova sveta. Zbog toga ne brinu puno o posledicama svog delovanja. Posledice najdirektnije osećaju najmanje razvijene zemlje, dok su istovremeno za to najmanje krive“, kaže Aleksandra Ugarković iz WWF Adria.

Srbija je ove godine u ekološki dug zakoračila čak mesec i po dana ranije nego lane, još 23. maja.

„Krivac za ovogodišnji raniji ulazak u dug prema prirodi, nije industrijski napredak naše zemlje. Činjenica da smo u odnosu na prošlu godinu u ekološki dug zakoračili mnogo ranije ima svoje objašnjenje u popisu stanovništva, koji je potvrdio činjenicu da manji broj stanovnika znači veću površinu koja mu ostaje u nasleđe da je sačuva zdravu“, objašnjava naša sagovornica.

U Srbiji se, kažu stručnjaci, s jedne strane neracionalno i neplanski šire gradska naselja i često se infrastrukturnim, urbanističkim i drugim aktivnostima smanjuje raspoloživost i kvalitet bioloških resursa.

S druge strane, velike površine i predeli u brdsko-planinskom regionu se ne koriste.

„To, takođe, ima negativan efekat na živi svet, u smislu gubitka travnjaka – livada i pašnjaka čime se gubi veliki broj biljnih i životinjskih vrsta izuzetno važnih ekosistema u smislu ekosistemskih usluga i kapaciteta za sekvestraciju ugljen-dioksida. Upravo zbog nedovoljno iskorišćenih resursa ruralnih planinskih oblasti, kao i oslanjanja na uvoz velike grupe proizvoda, čak i poljoprivrednih, umesto na sopstvenu proizvodnju, izračunat ekološki dug naše zemlje je jako visok“, precizira prof. Zora Dajić.

Plan za smanjenje gasova

Povećanje ekološkog otiska, ugrožavanje biodiverziteta, povećanje zagađenja, a time i hroničnih i kancerogenih oboljenja, promene klime i nedostatak poljoprivrednog zemljišta za proizvodnju hrane u nekim delovima sveta alarmiralo je stručnu javnost, posebno zapadno-evropskih zemalja, koje su predložile mere za zaštitu životne sredine.

Među njima su plan za smanjenje gasova staklene bašte do 2050, kao i predlozi za povećanje organske proizvodnje, smanjenje upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta, cirkularnu ekonomiju.

„Imajući u vidu sve razorne posledice klimatskih promena, za koje je čovek velikim delom odgovoran svojim neodgovornim odnosom prema prirodi, politika razvoja gradova sa balansiranjem zelenih i nezelenih površina je apsolutno neophodna. Bez raspoloživog zemljišta i zelenila, nije moguće apsorbovati velike količine padavina u kratkom vremenu, sprečiti širenje bolesti i štetočina, kao i održati kvalitet vazduha. Ovakva nebriga ili nestručnost mogu se već i kratkoročno, a van sumnje dugoročno, negativno odraziiti na zdravstveno stanje stanovništva i ukupni kvalitet života u gradovima“, navodi Dajićeva.

Doprinos država i pojedinaca

Da bi se pomerio dan ekološkog duga doprinos mogu da daju i države, ali i svaki pojedinac.

„Jedno od rešenja je uvođenje cene ugljen-dioksida koja odražava stvarne troškove zagađenja planete. Porez na ugljen-dioksid direktno smanjuje motivaciju za visoko zagađujuće aktivnosti. Prihodi mogu biti uloženi u zelenu infrastrukturu i vraćeni svakom građaninu. Ovakva politika po pitanju energije može da produži ulazak u ekološki dug 63 dana“, kaže Aleksandra Ugarković iz WWF Adria.

”Kada govorimo na nivou pojedinca, ako prestanemo da bacamo hranu, odnosno da racionalno kupujemo i trošimo namirnice, ovaj dug može biti odložen za još 13 dana. Jedna po jedna mala aktivnost i pomak će biti vidljiv“, dodaje naša sagovornica.

Najefikasniji način da se očuva zdravlje planete jeste da se smanji potrošnja goriva, kao i količina otpada, ali i da se poveća svest o štetnosti nerazgradivih materijala, pre svega, plastike.

Na nivou zemalja u regionu u ekološki dug ove godine prva je ušla Slovenija 25. aprila. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora su to učinile u maju, a Severna Makedonija 14. jula.

Dan ekološkog duga

Aleksandra Ugarković iz WWF Adria ističe da se dan kada smo iscrpeli prirodne resurse jedne države, računa tako što se broj dana u tekućoj kalendarskoj godini pomnoži razlikom globalnog hektara po glavi stanovnika i biokapaciteta te zemlje.

„Biokapacitet je sposobnost ekosistema da proizvode biološki materijal koji koriste ljudi i da apsorbuje otpadne materijale koje ljudi proizvode, dok globalni hektar definiše produktivnost jedne zemlje po glavi stanovnika.

Ekološki otisak pokazuje koliko biološki produktivne površine je potrebno da se zadovolje svi zahtevi ljudi. Oni uključuju prostor za uzgajanje hrane, proizvodnju vlakana, obnovu drveta, apsorpciju emisija ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva i prilagođavanje građevinske infrastrukture. Potrošnja jedne zemlje se izračunava dodavanjem uvoza i oduzimanjem izvoza iz nacionalne proizvodnje“, objašnjava Ugarkovićeva.