Energetika - Srbija

Traži se ukidanje Uredbe o prodaji agrodizela

Jer, kako inače da se objasni da niko od nadležnih ministarstava nije do sada odreagovao na sve apele Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, koji kažu da hitno treba da se ukine ova uredba, jer je ovo gorivo za zemljoradnike u ovom času jeftinije za 16 dinara nego na pumpi te nema računa da se radi više.

Naime, na pumpama se evro dizel gorivo prodaje od petka po ceni od 195 dinara za litar, ali je cena išla i preko 205 dinara. Dakle, u ovom času je razlika u ceni 16 dinara, jer se evro dizel za njih toči po 179 dinara i na to imaju pravo povraćaja akcize od 53,8 dinara. Kad se sve to oduzme poljoprivrednici agro dizel plaćaju 125 dinara, ili za 70 dinara jeftinije nego na pumpi.  Što znači da se taj derivat poljoprivrednicima, uz identifikaciju tzv. agrokarticom prodaje po ceni „daleko nižoj od realnih troškova proizvodnje i prometa tog goriva”. Time je u izrazito neravnopravan položaj dovedeno više od 1.000 benzinskih stanica u Srbiji, piše portal „Energija Balkana”.

Vlasnici ovih pumpi su prihvatili proletos predlog nadležnih da im se poveća marža na 16 dinara po litru, računajući da tako još i mogu da pokriju troškove poslovanja. Ali, pošto ni ta marža nije, često, tolika nego manja, ponovo su dovedeni u bezizlaznu situaciju.

Smatraju da je krajnje vreme da se ova uredba izmeni i da agrodizel košta za poljoprivrednike koliko i za sve ostale, s tim da poljoprivrednici imaju i dalje pravo na povraćaj akcize (refakcije) od 53,8 dinara po litru, što znači da bi, svakako, ovo gorivo jeftinije točili.

Vlasnici malih benzinskih pumpi kažu da podržavaju napore države da omogući poljoprivrednicima kupovinu goriva po povlašćenoj ceni, kao i uvođenje prava na refakciju dela akcize. Ocenjuju to kao značajnu pomoć čitavom agraru. Ali, ističu i svoj težak položaj.

Iz Ministarstva trgovine ne odgovaraju na pitanja

Iz Ministarstva trgovine, kome je Energija Balkana u više navrata slala pitanja o eventualnom menjanju Uredbe nismo dobili odgovor.

„Dva su trenutuno osnovna problema zbog kojih male benzinske stanice i dalje ne mogu da stanu na zelenu granu. Nedostaje nam 2,5 do tri dinara marže. To je suštinski problem, do koga je došlo zbog favorizovanja pojedinih velikih vlasnika benzinskih pumpi na uštrb malih. Naime, ti pojedini veliki sistemi, po nalogu države, dve i po godine prodaju dizel po 179 dinara, što je direktno ugrozilo i još uvek ugrožava poslovanje malih pumpi, pogotovo po unutrašnjosti Srbije”, kaže Zoran Zečević, vlasnik pume u Srpskoj Crnji, koji je u bio pregovaračkom timu.

„Oko 30 maloprodajnih objekata je u toku 2023. godine već prestalo da radi, još toliko ih je preuzeto od strane većih maloprodajnih lanaca. Ali, i dalje je ugrožen opstanak svih ostalih benzinskih stanica usmerenih na snabdevanje poljoprivrednika”, upozorava Zečević.

Na pitanje kolika je sada marža, budući da je bilo dogovoreno da iznosi 16 dinara, kaže da je sada 13 dinara po litru.

„Osnovno pitanje za nadležne je zašto se favorizuju veliki na utšrb malih”, ističe predstavnik vlasnika malih pumpi.

Kako je po Uredbi o prodaji dizel goriva poljoprivrednicima maloprodajna cena limitirana a veloprodajna nije, marža za male pumpe nije uvek bila dogovorenih 16 dinara. Pre svega zato što je Naftna industrija Srbije veleprodajnu cenu par nedelja formirao na višem nivou i time smanjivao maržu.

„Ali, istini za volju, isto tako je nekad veleprodajnu cenu formirao i na nižem nivou i time blago povećao maržu malim pumpama”, ističe Jelne Radun vlasnik AVIA Radun u Novom Sadu.

Tržište je, dodaje, dobro snabdeveno tako da je redovna tržišna utakmica držala maržu u planiranim okvirima.

Poremećena tržišna utakmica u maloprodaji

„Ali je tržišna utakmica u maloprodaji i dalje poremećena s fiksiranom cenom za poljoprivedni dizel za poljoprivrednike od 179 dinara. Ona je ista od 2022. godine i od tada su svi drugi snabdevači poljoprivrede (osim NIS-a koji je morao da prodaje po ovoj ceni, iako je nabvka bila mnogo skuplja) izgubili toliko prometa i mušterija da se sad vrlo teško oporavljaju čak i uz povećanu maržu”, kaže Radun.

Ističe da je, pored gubitka prometa rast troškova ličnih dohodaka, finansiranja i ostalih davanja doveo brojne benzinske stanice u manjim mestima do granice isplativosti.

Govoreći o tome šta bi moglo biti rešenje Jelena Radun kaže da bi to bilo ukidanje urdebe ili barem ukidanje iznosa od 179 dinara za poljoprivrednike, jer sve to traje predugo.

Vlasnici malih pumpi traže da se, između ostalog, prilikom utvrđivanja maloprodajne marže ima u vidu rast minimalne cene rada, državnih naknada, kao i svih ostalih troškova jer, kako kažu, iznos marže koji je određen Uredbom pre godinu dana i pored maksimalne redukcije troškova danas nije dovoljan da omogući normalan i bezbedan rad licencirane benzinske stanice.