Veliki broj ljudi radiće u vodoničnoj ekonomiji za sledeće dve tri decenije, a čak 20 odsto energije kojom će se snabdevati pre svega Evropa biće vodonik, istaknuto je na skupu u Privrednoj komori Srbije posvećenom predstavljanju projekta "Razvoj vodoničnih kompresora". Vodonik služi kao energent za proizvodnju struje, toplote i vode.
Veliki broj država Evropske unije ima strategiju ili mapu puta za upotrebu vodonika u okviru koncepta dekarbonizacije i postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Zato je jako bitno da se poslovna i naučna zajednica i u Srbiji bave tom temom, istakao je Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije.
Vodonik, uz to, kako je dodao, daje odgovor kako sačuvati višak električne energije koji ne može da se vrati u energetski sistem.
Srbija zajedno sa Crnom Gorom i Španijom radi na vodoničnim kompresorima, kazala je Jasmina Grbović Novaković iz Instituta za nuklearne nauke Vinča, dodajući da je Institut postao centar izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije, te da radi na razvoju i inovaciji proizvodnje, skladištenja i transporta energenta vodonika.
Ona je navela da je ta tehnologija trenutno skupa, ali i da će više istraživanja i investicija dovesti do toga da se cena snizi i da bude šire dostupna.
Skup o razvoju vodeničnih kompresora u Privrednoj komori Srbije organizovao je NATO u okviru programa Nauka za mir i bezbednost i jedan je od tri programa Instituta Vinča koje podržava ta organizacija. Šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadni general Đampijer Romano poručio je da energetska bezbednost ključni element otpornosti, te da inovativna i obnovljiva energetska rešenja predstavljaju ključ za Srbiju u nastojanju da postigne energetsku diversifikaciju i održivost.