Energetika - Srbija

Za krađu struje kazna zatvora

Izmeštanjem mernih mesta radnicima „Elektrodistribucije” je olakšan pristup merenju i lakše otkrivanje neovlašćenog korišćenja električne energije

Od kada je „Elektrodistribucija Srbije” krenula u opsežnu zamenu brojila, i to tako što ih postavlja na bandere, a ne u kuće i vikendice kako je to bilo do sada, većina onih koji žive u prigradskim naseljima javljali su se redakciji sa raznim pitanjima. Od toga zašto brojilo mora da bude van kuće, a šta ako neko neće da mu bude na banderi, do toga da su time ove kutije za merenje potrošnje električne energije sada nadohvat ruke lopovima? Pitali su i šta ako komšija s kojim neko nije dobar polomi brojilo, ko će to da plati i da dokaže da je namerno polupano? Bilo je i onih koji su pitali da li će se na ovaj način lakše na divlje priključivati svi oni koji su i do sada neovlašćeno preuzimali (krali) struju, kao i šta će biti ako bandera s brojilom padne i ne meri struju danima. Kako će EDS znati koliko je stvarna potrošnja?

U „Elektrodistribuciji Srbije” – Beograd kažu za „Politiku” da je izmeštanje mernih mesta neophodno zbog lakšeg i nesmetanog pristupa u cilju očitavanja mernih uređaja, kontrole mernih mesta, zamene mernih uređaja, obustave, isključenja i drugih aktivnosti predviđenih Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom i Pravilima o radu distributivnog sistema. Upravo izmeštanjem mernih mesta radnicima „Elektrodistribucije” je olakšan pristup mernom mestu u svrhu kontrole mernih mesta i lakšeg otkrivanja neovlašćenog korišćenja električne energije.

Krajnji korisnik distributivnog sistema u slučaju krađe mernog uređaja ili oštećenja brojila isključivo treba da se obrati nadležnom ogranku EDS, koja će sprovesti dalju proceduru, obavestiti policiju i obezbediti novi merni uređaj o svom trošku, s obzirom na to da je izmešteno merno mesto u svojini operatera distributivnog sistema. Neovlašćeno korišćenje električne energije se tretira kao krađa za koju je, prema krivičnom zakonu, predviđena novčana ili zatvorska kazna.

Ukoliko u slučaju nevremena dođe do oštećenja brojila, kao i u drugim slučajevima i oštećenja mernog uređaja, operater sistema će izvršiti procenu neregistrovane električne energije, imajući u vidu potrošnju na mernom mestu u odgovarajućem prethodnom periodu. Česti su i zahtevi krajnjih korisnika za izmeštanjem mernih mesta, posebno onih koji ne borave stalno u objektima, zbog lakšeg očitavanja i provere ispravnosti mernih uređaja. U periodu od 2020. do 2023. godine kod postojećih korisnika sistema ukupno je izmešteno 72.799 mernih mesta.

Najčešće se prilikom izmeštanja mernih mesta ugrađuju pametna brojila koja imaju mogućnost daljinskog očitavanja i dodatne funkcionalnosti za praćenje potrošnje. Korist od novih brojila za građane biće višestruka – svi podaci biće na jednom mestu, moći će da prate svoju potrošnju i uoče kako mogu da štede energiju, a sam sistem će pratiti varijacije očitanih podataka, ukazivati na eventualne kvarove ili probleme i inicirati kontrolu. Kod pametnih brojila i daljinskog očitavanja ne postoji mogućnost uticaja na tačnost merenja ili stanja brojača energije, ni lokalno, ni daljinski, jer se svaka promena vidi i beleži. Pored toga, brojila imaju odobrenje Direkcije za mere i dragocene metale i pre postavljanja prolaze kroz dodatnu kontrolu tačnosti merenja, što takođe potvrđuje direkcija. Svako pametno brojilo ima u sebi kalendar i sat realnog vremena, tako da automatski svakog prvog u mesecu u 00.00 časova upisuje podatke u posebnu, zaštićenu memoriju, kao i u bazu podataka, objašnjavaju u ovom preduzeću.

EDS radi na unapređenju i modernizaciji sistema da bi se optimizovao rad distributivne mreže i sprečili gubici. Pametna brojila su deo tog procesa modernizacije, koji donosi bolje usluge za građane i privredu. U poslednjih 12 meseci je zamenjeno oko 437.000 mernih uređaja novim, pametnim brojilima. EDS je uložila i oko 50 miliona evra u rekonstrukciju niskonaponske mreže i za manje od godinu dana obnovila oko 2.500 kilometara mreže na distributivnim područjima Niša, Kraljeva i Kragujevca. Rekonstrukcija niskonaponske mreže podrazumeva i zamenjenih više od 34.000 drvenih stubova betonskim, kao i zamenu neizolovanih provodnika samonosećim kablovskim snopom.