Energetika - Srbija

Zbog čega se ugalj uvozi u Srbiju i koliko građane košta struja proizvodena iz tih količina?

Nedostajuće količine treba pribaviti u inostranstvu, ali i uvozničkom lobiju odgovara potreba za tim, saznaje Danas u dobro obaveštenim izvorima u energetskom sektoru koji su želeli da ostanu anonimni.

Prema pisanju Nove ekonomije, za uvoz uglja iz Indonezije Elektroprivreda Srbije putem tendera traži firme koje će ga prevesti na železničkoj relaciji luka Konstanca u Rumuniji – Vreoci – TENT B. Ugovor će biti sklopljen na godinu dana a vredan je oko 1,3 milijarde dinara, odnosno 11 miliona evra.

Preduzeće koje na tom tenderu bude izabrano za železnički transport uglja obavezaće se da za račun EPS-a železnicom preveze maksimalno 200.000 tona uglja.

– U tenderskoj dokumentaciji se navodi da naručilac, EPS, ima pravo da u skladu sa sopstvenim potrebama zahteva izvršenje prevoza manjih količina uglja, bez posledica.

U tenderskoj dokumentaciji navodi se da se prevozilac obavezuje da primi na prevoz i veće količine robe od ugovorenih, ukoliko se za to ukaže potreba, a u granicama finansijske vrednosti ugovora i pod uslovom da se time ne menjaju uslovi prevoza na štetu prevozioca.

EPS je u avgustu prošle godine za prevoz 150.000 tona uglja na relaciji luka Konstanca – Vreoci dodelio ugovor u trajanju od godinu dana preduzeću za železnički prevoz robe Srbija Kargo i firmi Kargo Trans Vagon iz Bukurešta, u vrednosti od 7,8 miliona evra.

EPS je nedavno raspisao i tender za prevoz 720.000 tona uglja baržama iz te rumunske luke do privremenog pristaništa na TENT B.

Takođe, pored istovara 720.000 tona sa morskih plovila, koje treba utovariti i prevesti baržama, ova nabavka uključuje i istovar sa morskih plovila i utovar u vagone 200.000 tona uglja, a procenjena vrednost ovih nabavnih usluga e 3,4 milijarde dinara (28,9 miliona evra).

Prošlog maja je takođe bio raspisan tender za pretovar uglja u luci Кonstanca sa pomorskog broda na barže/vagone (oko 700.000 tona) i transport otvorenim ili zatvorenim plovilima uglja (oko 500.000 tona) na relaciji Кonstanca do TENT B u Obrenovci.

Ugovor vredan oko 21 milion evra, tada je dodeljen grupi ponuđača Jugoslovensko rečno brodarstvo sa sedištem u Beogradu i firmi TTS iz Bukurešta.

Bitno je naglasiti i da je Energetskim bilansom za 2024. godinu planirano da se u tekućoj godini uveze 5,5 miliona tona, odnosno 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023.

Inače, procenjeni uvoz uglja u minuloj godini bio je 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od uvoza u 2022. godini (2,8 miliona tona).

Stručna javnost objašnjava da je za EPS znatno isplativije da uvozi ugalj umesto struje, jer je to jeftinije, ali ipak i to košta, jer je električna energija proizvedena iz uvezenog uglja dva do dva i po puta skuplja nego da je korišćen samo ugalj sa površinskih kopova u vlasništvu Elektroprivrede Srbije.

Sagovornik Danasa, inače dobar poznavalac prilika u energetskom sektoru Srbije, ističe da je osnovni razlog zbog čega se ugalj uvozi u našu zemlju taj što se na domaćim površinskim kopovima godišnje proizvodi 10 odsto uglja manje nego što je nužno za dobijanje struje za podmirivanje potreba domaćih potrošača.

– Postojeći kopovi su već u velikoj meri iskorišćeni i u njima je sve teže pronaći kvalitetan ugalj, jer u otkrivkama ima dosta jalovine i potrebno je dosta više kopati kako bi se došlo do odgovarajuće rude. Zato se proizvodi manje uglja nego što je planirano i zbog toga je nužan uvoz – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, da bi se na površinskim kopovima ponovo proizvodile dovoljne količine uglja potrebne su nove investicije.

– Sa druge strane i uvozničkom lobiju odgovara da proizvodnja iz domaćih resursa bude nedovoljna kako bi se što više uvozilo, a pritisci ekološkog pokreta da se što pre prestane sa proizvodnjom struje iz uglja utiču na rešenost nadležnih da pokrenu investicije koje su neophodne za otvaranje novih polja na površinskim kopovima – objašnjava naš sagovornik.

Drugi izvor Danasa ističe da je do povećanja uvoza došlo jer je prošle godine podbačeno za 20 odsto u iskopavanju otkrivke iz koje se dobija ugalj.

– Konfiguracija zemljišta je najveći problem zbog čega je teško doći do kvalitetnog uglja za proizvodnju struje. Drugim rečima, potrebno je vreme da bi se to ostvarilo. Shodno tome, planirano je da se u Rudarskom basenu “Kolubara” proizvodnja uglja poveća za 1,5 miliona uglja na godišnjem nivou kako bi se na taj način smanjio uvoz – navodi naš sagovornik.

Inače, pored uvoza uglja iz Indonezije, Srbija može da računa i na onaj koji se eksploatiše u Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Bugarskoj i tako dalje.