Banke otvaraju sefove za zlato institucionalnih investitora

Bez autora
Oct 06 2010

Cene zlata u polugama dostigle su danas na Londonskoj berzi metala novi istorijski rekord od 1.340,20 dolara za finu uncu, nakon što su povećane za još 1,8 odsto. Na američkom tržištu plemenitih metala, cene zlata za isporuke u decembru su takođe dostigle rekordnih 1.341,70 dolara za uncu, isprovocirane padom vrednosti dolara u odnosu na korpu vodećih svetskih valuta.Analitičari ističu da investitore u svetu nije obuzeo optimizam, uprkos mnogobrojnim informacijama da je ekonomska kriza završena, tako da i dalje ulažu u zlato koje je već zatrpalo trezore banaka.

Banke otvaraju sefove za zlato institucionalnih investitoraCene zlata u polugama dostigle su danas na Londonskoj berzi metala novi istorijski rekord od 1.340,20 dolara za finu uncu, nakon što su povećane za još 1,8 odsto.

Na američkom tržištu plemenitih metala, cene zlata za isporuke u decembru su takođe dostigle rekordnih 1.341,70 dolara za uncu, isprovocirane padom vrednosti dolara u odnosu na korpu vodećih svetskih valuta, prenele su agencije.

Analitičari ističu da investitore u svetu nije obuzeo optimizam, uprkos mnogobrojnim informacijama da je ekonomska kriza završena, tako da i dalje ulažu u zlato koje je već zatrpalo trezore banaka.

U posedu investitora je sada 30.000 tona zlata ili šestina svetskih rezervi, što je više od zlatnih rezervi svih centralnih banaka zajedno, ukazala je konsalting kompanija GFMS.

Zlato je poslednji put bilo u modi 1980-ih godina, kada je cena fine unce premašila 700 dolara. To bi, ako se obračuna procenat inflacije, danas iznosilo 2.300 dolara, naveo je „Fajnenšel tajms”.

Posle toga su akcije stekle veću popularnost i cene zlata su krenule naniže. „Žutog metala” su se oslobađale i centralne banke, a kada je 1999. godine britansko ministarstvo finansija objavilo da će prodati polovinu svojih zlatnih rezervi, cena se sunovratila na 23-godišnji minimum, tako da je unca koštala 250 dolara.

Poslovne banke su zatvarale svoje sefove jer su postali izlišni, a u jednom od njih, izgrađenom u Njujorku 1902. godine za najčuvenijeg svetskog bankara, Džona Pjerpointa Morgana, sada se nalazi sendvič-bar.

Dolazak krize je doveo do korenitih promena, tako da su investitori prošle godine, prvi put za prethodne tri decenije, kupili više zlata od juvelira.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, investiciona tražnja je 2009. bila na nivou od 1.893 tone, a juvelirska 1.759 tona, a sredinom 2010. na nivou od 2.789 odnosno 2.667 tona, pa su bankama ponovo zatrebali sefovi.

Džej-Pi Morgan je dekonzervirao podzemne trezore za zlato u Njujorku, na Menhetenu, gde sefove imaju i HSBC, Benk ov Skotland i Federalna rezervna banka Njujorka.

Banka Džej-Pi Morgan Čejz je nedavno izgradila trezor u Singapuru, a „Dojče benk” i „Barkliz kepital” razmišljaju o otvaranju novih sefova u Londonu.

Ujesen 2009. godine HSBC je zatražio od malih klijenata da oslobode sefove ispod zgrade banke na Petoj aveniji, smatrajući da će zaraditi više na čuvanju zlatnih poluga institucionalnih investitora.

„Fondovi, korporacije i bogati privatni klijenti sve više traže usluge čuvanja zlata”, izjavio je Piter Smit, načelnik sektora za sefove Džej-Pi Morgan Čejza.

Prema usaglašenoj prognozi njujorške agencije Blumberg, cena zlata će dostići vrhunac od 1.350 dolara za uncu u trećem tromesečju 2011. godine, a zatim će početi da opada i krajem 2014. će koštati manje od 1.100 dolara.

Predstavnici Londonske asocijacije trgovaca zlatom (LBMA) optimističnije gledaju na kretanje cene. Više od četvrtine učesnika nedavne konferencije LBMA u Berlinu reklo je da očekuje rast cene u ovoj godini na 1.500, pa čak i 2.000 dolara za finu uncu.

Najbogatiji ljudi planete su na ekonomske probleme odgovorili velikom kupovinom zlata, u nekim slučajevima na tone, objavio je Rojters, pozivajući se na bankare koji posluju sa bogatom klijentelom.

„Oni investiraju ne samo u fondove i fjučerse, već otkupljuju i zlatne poluge”, citirala je britanska agencija Džozefa Stadlera, direktora globalne podružnice UBS za rad sa ekstrabogatim klijentima, čija aktiva premašuje 50 milijardi dolara.

Strah od ponovnog ekonomskog pada podstakao je kod najbogatijih ljudi apetite za dragocenim metalima. Takvim klijentima banka preporučije da u zlatu drže sedam do deset odsto svoje imovine.

„Imali smo primer bračnog para koji je kupio više od tone zlatnih poluga i prebacio ih na drugo mesto”, izjavio je Stadler.

„Slabljenje monetarne politike u Japanu povećava ulogu zlata kao sredstva štednje u uslovima blaže kreditno-monetarne politike u svetu” izjavio je za Blumberg strateg za plemenite metale UBS Edel Tali, dodajući da cene podstiče i opasnost od nove devalvacije vodećih svetskih valuta.

Zlato, međutim, nije za sve siguran objekat za investiranje. Milijarder Džordž Soroš je već više puta izjavio da je tržište plemenitih metala naduvano, uz objašnjenje da osim indikativne tržišne cene ono nema realnu vrednost.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik