Prva trasa beogradskog metroa od Ustaničke ulice do Zemuna trebalo bi da bude duga 15 kilometra, sa 25 stanica. Sa prosečnom brzinom nešto većom od 28 kilometara na sat, od prve do poslednje stanice stizalo bi se za 26 minuta. Nezavisni šinski sistem brzo će prevoziti putnike na onim relacijama na kojima se konstatuje da je to najpotrebnije.Verovatno je to ova trasa koju sada imamo - od Ustaničke do Zemuna. Na toj trasi, radovima na beogradskom Železničkom čvoru, već je izgrađen jedan deo infrastrukture. Gotov je čitav nivo za novu metro stanicu na stajalištu Vukov spomenik.
Metro u Beogradu trebalo bi da počne da se gradi za dve godine. Stručnjaci kažu da će planirani kapaciteti u početku biti veći od potrebnih da bi se u budućnosti odgovorilo na rast stanovništva.
Prva trasa beogradskog metroa od Ustaničke ulice do Zemuna trebalo bi da bude duga 15 kilometra, sa 25 stanica. Sa prosečnom brzinom nešto većom od 28 kilometara na sat, od prve do poslednje stanice stizalo bi se za 26 minuta.
Profesor Petar Anagoisti sa Inženjerske akademije ističe da će nezavisni šinski sistem brzo prevoziti putnike na onim relacijama na kojima se konstatuje da je to najpotrebnije.
"Verovatno je to ova trasa koju sada imamo - od Ustaničke do Zemuna", kaže Anagoisti.
Na toj trasi, radovima na beogradskom Železničkom čvoru, već je izgrađen jedan deo infrastrukture. Gotov je čitav nivo za novu metro stanicu na stajalištu Vukov spomenik.
Direktor Direkcije za infrastrukturu železnica Srbije Milan Maksimović navodi da je, kada je stanica pravljena, ideja bila da se tu ukrštaju metro i prigradska železnica, što bi omogućavalo presedanje putnika.
Metro u Beogradu treba da grade francuske firme, a postoje različiti načini finansiranja koji će se naknadnim ugovorima definisati po završetku studije izvodljivosti.
Profesor Anagoisti podseća da je Francuska jedna od zemalja koja je svoj metro počela da gradi još pre Prvog svetskog rata.
Postoje tri realne opcije za gradnju metroa u Beogradu. Prva je davanje koncesije, koja je malo verovatna s obzirom na svetsku ekonomsku krizu.
Druga je da Francuzi sa 500 milona evra finansiraju građevinske radove i treća da, ukoliko bude postignut dogovor sa Francuskom o ceni vozova i elektro-opreme, Srbija, uz kredit od 150 miliona evra, sama izabere izvođače građevinskih radova.