Investicije - Srbija

ECB nastavlja sa restriktivnom prodajom zlata

Krajem septembra obeležen je kraj druge godine Trećeg sporazuma o zlatu Centralne banke (CBGA3). Potpisnice ovog sporazuma, evropske centralne banke, prodale su bruto 1.1 tonu zlata tokom godine, što je najniža godišnja prodaja od kako je ugovor stupio na snagu u septembru 1999. godine.

Trenutni ugovor dozvoljava potpisnicama ovog sporazuma da kolektivno prodaju 400 tona zlata. Evropske potpisnice pokazale su sličnu nespremnost da prodaju zlato, i u prethodnoj godini, prodajući samo 7.1 tonu od dozvoljenih 400 tona. Ukupna prodaja u poslednjoj godini trajanja sporazuma dostigla je 53,3 tone, prvenstveno zbog MMF-ovog programa ograničene prodaje 52,2 tone zlata. MMF je završio svoj program prodaje zlata u decembru 2010. Uprkos cena zlata na berzama koja je u poslednjih 3 meseca doživela negativnu korekciju od 15%, zlato se kreće prema svom istorijskom maksimumu.

Marko Jovanović, direktor Ilirike društva za upravljanje fondovima tim povodom je izjavio: „Apetit Evropske centralne banke za prodajom zlata se rasipa od početka finansijske krize. Tokom perioda ovako intenzivnih ekonomskih i finansijskih turbulencija, zlato daje preko potrebnu stabilnost rezervama centralnih banaka. Ovo je takođe vidljivo iz ponašanja centralnih banaka na tržištima u razvoju, tokom protekle dve godine, koje su akumulirale značajne dodatne količine zlata. Kao celina koja ponovo procenjuju politiku upravljanja rezervama, centralne banke su sada veliki neto kupci zlata, i očekujem da će i da ostanu u doglednoj budućnosti.“

Kada RTB Bor, jedini proizvođač zlata u Srbiji, bude vratio celokupni dug NBS, nastao u periodu 1993 -1999, na osnovu sklopljenog aranžmana za avansiranje proizvodnje zlata, Narodna banka Srbije raspolagaće sa dodatnih pola tona najdragocenijeg metala. Tako će NBS raspolagati količinom od 13,5, tona zlata.

Predrag Pavićević, portfolio menadžer Ilirike gold investicionog fonda dodao je: „Za razliku od Narodne banke, građani Srbije imaju mogućnost investiranja u zlato kroz kupovinu investicionih jedinica fondova koji ulažu novac u rudnike zlata i proizvođače zlata širom sveta ili da kupuju zlatni nakit. Cena zlata je u poslednjih mesec dana doživela negativnu korekciju od 15%, nakon snažnog rasta u prethodnim mesecima. Pad cene zlata je usledio zbog straha investitora od naglog i brzog rasta, a sa druge strane bilo je neophodno realizovati profite koji su ostvareni u prethodnom periodu, pa je usledila prodaja i ulazak u keš pozicije. Nakon toga došlo je do stabilizacije cene na 1630 usd, gde je po našem mišljenju i trenutno dno. U narednom periodu očekujemo ponovni rast zlata na nivo od 2000 USD po unci, jer svi ekonomski pokazatelji u svetu ukazuju na stagnaciju svetske privrede, kao i na moguću recesiju na globalnom nivou, pa je naše uverenje da je zlato jedina sigurna luka za ulagače u narednim godinama. Uprkos padu cene zlata, fond ILIRIKA GOLD uspeo da održi vrednost investicione jedinice i da je u poslednja tri meseca ostvario rast od 13% u evrima.“

Prednosti ulaganja u investicioni fond je u likvidnosti sredstava. Klijent fonda može da bude bilo koje fizičko lice bez obzira na to da li ima redovna primanja ili periodična. Prednost fonda je i u tome što klijent može u svakom momentu povući svoj novac, dok fizičko zlato ima svoja ograničenja. Zlatnu polugu, ogrlicu, prsten nije moguće rasparčati pa delimično prodavati jer je cena takve prodaje dosta niska i kupac bi na taj način mnogo izgubio.

„Zlatni nakit je po pravilu 14 ili 16-karatno i na tržištu vredi manje u odnosu na cenu fine unce zlata koja se odnosi na kvalitet zlata koje je 22 ili 24-karatne čistoće,“ zaključio je Pavićević.