Na tenderima za izgradnju četiri deonice južnog i istočnog kraka Koridora 10 najjeftiniju ponudu dale su grčke firme „Terna” i „Aktor”. Bez obzira na to što ponuđene cene, prema oceni građevinaca, ne pokrivaju ni troškove nabavke materijala, domaće zakonodavstvo i propisi međunarodnih banaka koje finansiraju izgradnju nalažu da mora biti izabrana najjeftinija ponuda. Tenderska komisija još nije donela odluku, ali po svemu sudeći domaći putari će morati da se zadovolje podizvođačkim radovima. Ako bude tako, osim što će morati da računaju na nižu zaradu, propustiće priliku da steknu reference za neke naredne poslove. Država mora da pronađe način da se zaštiti od nezapamćenog pritiska na cene kako za dve godine ne bi ostala i bez para i bez autoputa. „Putevi Užice” svesno su išli bez zarade i opet su bili skuplji od „Terne” za pet do šest odsto.
Na tenderima za izgradnju četiri deonice južnog i istočnog kraka Koridora 10 najjeftiniju ponudu dale su grčke firme „Terna” i „Aktor”.
Bez obzira na to što ponuđene cene, prema oceni građevinaca, ne pokrivaju ni troškove nabavke materijala, domaće zakonodavstvo i propisi međunarodnih banaka koje finansiraju izgradnju nalažu da mora biti izabrana najjeftinija ponuda. Tenderska komisija još nije donela odluku, ali po svemu sudeći domaći putari će morati da se zadovolje podizvođačkim radovima. Ako bude tako, osim što će morati da računaju na nižu zaradu, propustiće priliku da steknu reference za neke naredne poslove.
Milan Bojović, direktor „Puteva Užice”, firme koja je na tri tendera za petama grčkoj „Terni”, kaže da država mora da pronađe način da se zaštiti od nezapamćenog pritiska na cene kako za dve godine ne bi ostala i bez para i bez autoputa.
– Svesno smo išli bez zarade i opet smo bili skuplji od „Terne” za pet do šest odsto. Na jugu Srbije imamo svoje kamenolome, asfaltnu i betonsku bazu, što prilično pojeftinjuje radove. Ako Grci ništa od toga nemaju, kako mogu da daju povoljniju ponudu, ukoliko ne idu sa damping cenama – navodi Bojović.
Bez obzira na to što strane banke insistiraju da na na tenderima budu izabrane firme koje ponude najnižu cenu, Bojović smatra da država mora da zauzme čvrst stav i zaštiti se imajući u vidu prethodna iskustva. Jer, kredite, kaže on, neće vraćati Grci, već naši građani.
– Austrijska „Alpina” je tako nastupila na tenderu za most preko Beške, pa evo ni posle šest godina od kada je tender raspisan još nemamo most. Koliki će nam račun na kraju ispostaviti tek ćemo da vidimo. Sličan model je primenila i na tenderu za obilaznicu oko Dimitrovgrada. Ali više to ne radi, jer je shvatila da je nemoguće tako raditi. Što se videlo na tenderu za tunele kod Dimitrovgrada na kome su Grci ponudili da grade za 38 miliona evra, a „Alpina” za 100 miliona evra. Ne kažem da su „Alpina” ili „Terna” loše firme, ali ne znam nijednu zemlju u kojoj je jedna strana firma ponudila na pet tendera najnižu cena i dobila sve poslove. „Koridori Srbije”, koji sprovode tendersku proceduru, trebalo bi to da imaju u vidu – kaže Bojović.
Ratomir Todorović, direktor „Planuma”, kaže da ova firma, koja gradi puno po svetu, nikada nije mogla da dobije posao u Grčkoj, Hrvatskoj ili Sloveniji. Grci, ističe on, gledaju svoj interes i isključivo daju poslove svojim firmama. Svojevremeno je izgradnja dela autoputa od Atine prema Solunu dodeljena firmi koja se bavi izgradnjom gasovoda, ali je ona domaća i smatrali su da treba da dobije posao.
U Sloveniji, prema njegovim rečima, „Planum” je za most na autoputu nudio ubedljivo najnižu cenu i tender je dva puta obaran, sve dok nisu odustali.
– Naša država domaćim firmama daje prednost samo za poslove koji se finansiraju iz budžeta. Nema razloga da nam se ne daju preferencijali i za radove koji se finansiraju iz stranih kredita. U afričkim zemljama, u kojima radimo i koje takođe uzimaju zajmove od međunarodnih institucija, prednost imaju domaće firme. Bitno je da se država kod banaka izbori za uslove, jer se tako stiču reference. Za jedan deo puta na deonici Vladičin Han – Donji Neradovac nismo konkurisali zato što ih nismo imali – navodi Todorović.
Kada neko ponudi cenu radova nižu nego što košta materijal, mora da je u ponudi nešto izostavio ili hoće da uđe na tržište pošto-poto, a potom kroz naknadne radove i odštetne zahteve da izdejstvuje više para, smatra Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije.
Grčke firme, dodaje on, očigledno hoće po svaku cenu da uđu na naše tržište, jer ovde ima puno primamljivih poslova.
Cene koje nude jesu niske, a tenderska komisija mora da utvrdi li za te pare zaista možemo u dogovorenom roku da dobijemo kvalitetan autoput. Jer, najjeftinija ponuda ne mora da bude i najpovoljnija.
– Svuda u svetu pri izboru izvođača visina cene je opredeljujuća sa oko 20 odsto, a ostatak su rokovi i kvalitet. Domaći putari su ponudili relativno nisku cenu za severni krak Koridora 10, pa su nastali problema. Isti slučaj je bio sa slovenačkom firmom SCT na petlji za most kod Ade Ciganlije, pa je raskinut ugovor – ističe Rodić.
Međutim, u „Koridorima Srbije” upozoravaju da uslove tendera određuju banke koje kreditiraju izgradnju Koridora.
– Osim ponude firme koja je dala najpovoljniju cenu, ukoliko su ispunjeni i svi drugi kriterijumi tendera, kao što su iskustvo, prosečan godišnji prihod, finansijski kapacitet, ostali ponuđači se ne rangiraju. Pregleda se samo najpovoljnija pristigla ponuda za koju se traži saglasnost banke – navode u „Koridorima Srbije”.
Povodom sve glasnijih žalbi domaćih putara, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, nedavno je rekao da ukoliko grčka firma „Terna”, koja je ponudila najnižu cenu, ispunjava i ostale uslove tendera, ne postoji nijedan razlog da joj posao ne bude dodeljen, svidelo se to domaćim putarima ili ne. Tom prilikom je najavio da ubuduće izvođačima neće biti tolerisano probijanje rokova. To važi za domaće, ali i za strane firme.
Da bi sprečili izvođače da ugovaraju poslove po nerealno niskim cenama, a potom otežu radove i probijaju rokove, ubuduće će biti promenjeni tenderski uslovi, najavio je nedavno za „Politiku” Mihajlo Mišić, direktor „Koridora Srbije”. U ugovore će ubaciti klauzulu da na 30 odsto započetog vremena izgradnje moraju da imaju 10 odsto realizovanih radova, a na 60 odsto vremena 35 odsto izvedenih radova… i tako do kraja posla.