Investicije - Bosna i Hercegovina

Inflacija i kriza strane investicije u BiH skratile za 250 miliona

U istom periodu prošle godine direktne strane investicije u Bosnu i Hercegovinu su iznosile oko 766 miliona KM.

Kako su naveli iz FIPA, u prvih šest mjeseci 2022. godine zemlje s najvećim registrovanim iznosima kapitala u Bosni i Hercegovini su Švajcarska (95,7 miliona KM), Austrija (86,7 miliona KM),  Velika Britanija (77,4), Slovenija (71,9) i Njemačka (65,3 miliona KM). Značajna povećanja kapitala registrovale su i Srbija (37,3 miliona KM), Turska (26,2) i Italija (22,6).

"Prema zvaničnim podacima Centralne banke BiH, direktna strana ulaganja u 2021. godini u Bosni i Hercegovini iznose 971,2 miliona KM ili 496,6 miliona evra i veća su u odnosu na prethodnu godinu za 32 odsto", kazali su iz Agencije.

Dodali su da su zemlje koje su najviše investirale prošle godine u BiH bile Švajcarska (210,8 miliona KM), Turska (147 miliona KM) i Velika Britanija (126,1 miliona KM).

"Zemlje koje slijede su registrovale značajnija povećanja kapitala u 2021. godini, preko 50 miliona KM, i to Austrija (96,1), Hrvatska (82,0), Srbija (79,5), Njemačka (76,9), Slovenija (70,7) i Italija (58,7 miliona KM)", rekli su iz FIPA.

Posmatrano po djelatnostima, najviše stranih investicija u 2021. je bilo za trgovinu na malo (osim trgovine motornim vozilima i motociklima) 172,9 miliona KM, pa slijedi proizvodnja gotovih  metalnih  proizvoda,  osim  mašina  i opreme 114,1 miliona KM i proizvodnja baznih metala 102,7 miliona KM.

Ekonomista Milenko Stanić smatra da je jedan od razloga ovako niskih direktnih stranih investicija politička nestabilnost u BiH.

"Ovaj pad pokazuje samo dalji trend urušavanja zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje u Bosnu i Hercegovinu. Pored političke nestabilnosti, tu su i drugi problemi za otežane uslove rada i poslovanja kao što su visoke stope inflacije. Činjenica je da samo po doznakama iz inostranstva koje naša dijaspora šalje svojim porodicama između tri i četiri milijarde KM na godišnjem nivou, što pokazuje kako direktne strane investicije i nisu toliko bitne za privredu BiH. Tu su i razlozi kao što su pretjerano opterećenje na zaposlene radnike, poreski i velika prisutnost neporeskih davanja, razne vrste taksi, dozvola, doznaka koje ne postoje u okruženju. Što se tiče parafiskalnih nameta, BiH ih ima duplo više nego Hrvatska, a tri puta više nego Srbija", objašnjava Stanić.

Igor Gavran, ekonomski analitičar, istakao je da je, prema njegovom mišljenju, pad još veći nego što brojke pokazuju.

"Ovih 500 miliona KM je mnogo manje nego što je 500 miliona KM bilo prošle godine. Ako uzmemo u obzir inflaciju koju smo imali i pad vrijednosti konvertibilne marke zbog pada evra, onda je ovaj pad još veći. Uzroci definitivno jesu veći u ekonomskoj krizi, jer oni koji ulažu iz EU koja je takođe u krizi, ustručavaju se od vanjskih ulaganja i fokusiraju se na svoje zemlje. Činjenica je da, i ako se odluče na ulaganja, Bosna i Hercegovina im neće biti prvi izbor jer nije najpovoljnije tržište", zaključio je Gavran.