Tekuća 2011. donosi niže kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju, ali mogućnosti za ulaganja sa nešto većim stepenom rizičnosti postaju atraktivnije. Prednosti dinarske štednje su kamate koje idu i do 12 odsto, a minus je neizvestan kurs. Kamate na deviznu štednju padaju i prosečna kamata je sada tek oko četiri odsto, što je niže nego ranije. Prve emisije državnih zapisa su nosile kamatu i do 18 odsto. Danas su prinosi na ovaj vid ulaganja 12 odsto i kreću se u nivou referentne kamate NBS. Akcije javnih preduzeća koje će tokom 2011. biti podeljene predstavljaju poslasticu za trgovce. Na NIS-u se mogao postići prinos od 10 odsto. U 2011. se ne mogu očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica fondova, ali dugoročno ulaganje se mahom isplati.
Tekuća 2011. donosi niže kamatne stope na dinarsku i deviznu štednju, ali mogućnosti za ulaganja sa nešto većim stepenom rizičnosti postaju atraktivnije, prenosi portal kamatica.rs.
Štednja u bankama
Kasica - Prednosti dinarske štednje su kamate koje idu i do 12 odsto, a minus je neizvestan kurs. Kamate na deviznu štednju padaju i prosečna kamata je sada tek oko četiri odsto, što je niže nego ranije.
Državni zapisi
Hartije - Prve emisije ovih zapisa su nosile kamatu i do 18 odsto. Danas su prinosi na ovaj vid ulaganja 12 odsto i kreću se u nivou referentne kamate NBS.
Berza i investicioni fondovi
Trgovina - Akcije javnih preduzeća koje će tokom 2011. biti podeljene predstavljaju poslasticu za trgovce. Na NIS-u se mogao postići prinos od 10 odsto. U 2011. se ne mogu očekivati nagle promene u kretanju investicionih jedinica fondova, ali dugoročno ulaganje se mahom isplati.
Penzioni fondovi
Penzioni fondovi su se pokazali veoma izdržljivim uprkos problemima sa svetskom krizom. Tokom 2009. i 2010. godine su svoju vrednost uvećali iznad prinosa dinarske štednje u poslovnim bankama. Ovo ulaganje bi moglo biti isplativo i u 2011.