Investicije - Srbija

Italija – jedan od glavnih ekonomskih partnera Srbije

Italija je godinama prvorazredni spoljnotrgovinski partner Srbije i očekuje se da u 2011. godini, razmena dve zemlje dostigne rekordnih tri milijarde dolara. U našoj zemlji posluje, kako navode u PKS-u, oko 250 italijanskih firmi koje upošljavaju 20.000 radnika i na srpskom tržištu prihoduju 2,5 milijardi dolara godišnje.

Italija je šesti investitor u Srbiji, a lane je između dve zemlje ostvarena spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 2,55 milijardi dolara.

U PKS-u ukazuju i na komplementarnost privrednih struktura Srbije i Italije, kao i na višedecenijske uspešne poslovne odnose i prirodno-geografsku upućenost na saradnju.

Poseban kvalitet robne razmene je uravnoteženost između uvoza i izvoza tako da je, u prvih pet meseci 2011. godine, stopa pokrivenosti ostvarenog uvoza Srbije izvozom na italijansko tržište dostigla 90,3 odsto, dok je razmena porasla za 25 odsto u odnosu na 2010.

U proteklih 20 godina Italija je bila uvek među prve tri zemlje u koje Srbija izvozi. Trenutno je Italija Srbiji prvi izvozni, a treći uvozni partner, odmah posle Rusije i Nemačke.

U strukturi izvoza na italijansko tržište dominiraju doradni poslovi u industriji odeće i obuće, obojeni metali, proizvodi crne metalurgije, drvne industrije, poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, spoljne gume, sirove goveđe kože, polietilen, magnezijum.

Iz Italije najviše uvozimo sirovine i repromaterijal za industriju obuće i odeće, mašine za pakovanje i plastičarsku industriju, nove i polovne putničke automobile i kamione, belu tehniku, nameštaj i delove, bešavne cevi, konditorske proizvode, hartiju i karton, mermer i granit.

Ako se uporedi struktura izvoza i uvoza, može se zaključiti da najveći deo plasmana srpske robe na italijansko tržište čine sirovine i njihove primarne prerade, dok je uvozu iz Italije značajan udeo proizvoda široke potrošnje, što je uostalom karakteristika naših ukupnih robnih tokova sa svetom, istakli su u PKS-u.

Industrijsku saradnju Srbije i Italije odlikuju ranije potpisani i vrlo značajni ugovori u oblasti automobilske industrije, poljoprivredne mehanizacije i procesne opreme za prehrambenu industriju. „Posebno raduje najnovije partnerstvo sa „Fijatom” u proizvodnji, što će biti snažan zamajac i za buduće kooperantske odnose između srpskih i italijanskih firmi u oblasti proizvodnje komponenti”, ukazuje se u analizi PKS-a.

Mnoge ugledne italijanske firme, iz različitih industrijskih grana, kao što su „Fibest”, SFIR, „Fantoni”, „Beneton”, „Kalcedonija”, „Pompea”,, Guči”, „Prada”, „Maks Mara”, „Fulgar”, „Fijat”, „Bitumen adiđe”, „Fantoni” i druge, sada aktivno deluju na srpskom tržištu.

Iz PKS-a su podsetili da je krajem maja ove godine u Nišu potpisan i ugovor sa kompanijom „Beneton” o kupovini fabrike „Niteks”, koji predviđa investicije od 50 miliona evra i zapošljavanje oko 3.000 radnika.

U bankarsko-finansijskom sektoru značajno je prisustvo četiri italijanske banke Inteza, Findomestik, Unikredit, i San Paolo, kao i dve osiguravajuće kuće „Asikuracioni đenerali” i „Fondarija”. Kako su istakli u PKS-u, najperspektivnije oblasti za saradnju dve zemlje su poljoprivredno-prehrambena industrija, tekstilna, drvna i industrija nameštaja, metalska industrija i energetika.

Elektroprivreda Srbije i italijanska „Seći energija” potpisale su, februara ove godine, preliminarni sporazum o gradnji hidroelektrana na srednjem toku Drine vredan više od 800 miliona evra. Italijanska kompanija „Edison” zainteresovana je za projekat završetka gradnje termoelektrane „ Kolubara B”, a preliminarni ugovor sa EPS-om potpisan je 30. juna. Italijanske firme iz sektora energetike poseban interes pokazuju i za projekte obnovljivih izvora energije.

Italijanska vlada je kao podsticaj privatnom sektoru u Srbiji 2005. godine odobrila kreditnu liniju od 33,5 miliona evra, namenjenu malim i srednjim preduzećima, za kupovinu italijanske opreme, pod povoljnim uslovima uz godišnju kamatu od 6,5 odsto, sa rokom otplate do osam godina i grejs-periodom od dve godine, podsetili su u PKS-u.

Druga kreditna linija u približno istom iznosu je odobrena februara 2008. godine i čeka ratifikaciju, kao i operativnu primenu u drugoj polovini 2011. godine i za razliku od prve, pored malih i srednjih preduzeća prioritet će biti i na projektima infrastrukture, ekologije i komunalnih usluga.