Investicije - Srbija

Jeftiniji Koridor sporije se gradi

Još pre deset godina Koridor 10 proglašen za prioritet, međutim još uvek nije završen. Srbija najsporija u izgradnji u poređenju sa susedima, iako su cene izgradnje po kilometru četiri puta niže nego u Hrvatskoj.

Drumski Koridor 10 još 2000. godine proglašen je za prioritet, međutim, u Srbiji niko od graditelja i političara nije odgovarao što još nemamo moderan autoput. Do maja 2004. godine, kada je bio rok za završetak radova, bilo je izgrađeno samo 25 kilometara duple trake.

U poređenju sa susedima, Srbija je evidentno najsporija u regionu ali, istovremeno najperspektivnije gradilište na Balkanu. Konkurencija je velika, pa su i cene izgradnje po kilometru četiri puta niže nego, na primer, u Hrvatskoj.

Poslednje dve godine Koridor 10 duži je za ukupno 40 kilometara, na jugu i severu za po 20. Kako sada stvari stoje, do Nove godine ukupno bi trebalo da bude završeno 147 kilometara te saobraćajnice na severu.

Srbija će iz budžeta potrošiti oko 180 miliona evra za ovaj posao. Cena izgradnje po kilometru nešto je veća od milon evra, što je odličan rezulatat u vreme ekonomske krize.

"Sigurno da jedino jeftino taj posao mogu da završe konzorcijumi Srpskih preduzeća i do sada na ovim poslovima oni su opravdali poverenje. Oni mogu jeftnije da urade posao nego staranci", objašnjava Milutin Mrkonjić.

Susedi grade brže

Za poređenje, naši susedi Hrvati izgradili su 1.260 kilometara autoputa u poslednjih deset godina. Ali ih je to mnogo koštalo, utrošeno je osam milijardi evra. Vrednost radova po kilometru bila je od četiri do 17 miliona evra.

Mostovi i tuneli koštali su i po nekoliko stotina miliona evra. Naši investitori kažu da je procedura za dobijanje posla duga i komplikovana, ali štiti državu od korupcije.

Zoran Drobnjak direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" objašnjava kako je most Beška najveći u jugoistočnoj Evropi, dugačak je dva kilometra i ugovoren povoljno za takvu dužinu mosta i ne bi treblo da košta više od 55 miliona evra.

Kriza u infrastruturi postoji u čitavom regionu. Hrvati ove godine nisu napravli ni jedan kilometar auto puta, Bugari oko 15, a Rumuni svega 20 kilometara obilaznice oko Bukurešta.

Hrvati da bi otplatili dugove vredne dve milijarde evra, planiraju da ponude koncesije već izgrađenih puteva izvođačima radova kojima duguju novac.