U poslednjih deset godina, srpske investicije u zemljama bivše SFRJ premašile su milijardu 200 miliona evra. Srbija je najviše uložila u Bosni i Hercegovini, 820 miliona evra, a najmanje u Hrvatskoj, manje od 40 miliona evra. Stručnjaci procenjuju da konačno dolazi do otvaranja, pre svega, hrvatskog i slovenačkog tržišta i očekuju porast domaćih ulaganja u okruženju. Nesrazmera u investicijama je velika. Dok je u poslednjih deset godina Slovenija u Srbiji uložila milijardu i po evra i registrovala 400 firmi, srpske investicije u Sloveniji su petnaest puta manje. Hrvatske kompanije uložile su u Srbiji 500 miliona evra, a srpske u Hrvatskoj trinaest puta manje. Bolji rezultat u ulaganju Srbija ima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom - sa uloženih 820, 230 i 40 miliona evra. Kriza je ujedinila region, tenzije su smanjene, a političari su doprineli da se pripremi teren za ulaganja.
Srpske investicije u zemljama bivše SFRJ u poslednjih deset godina premašile su milijardu 200 miliona evra. Kriza je ujedinila region, tenzije su smanjene i pripremljen je teren za ulaganja, kažu poslovni ljudi.
U poslednjih deset godina, srpske investicije u zemljama bivše SFRJ premašile su milijardu 200 miliona evra. Srbija je najviše uložila u Bosni i Hercegovini, 820 miliona evra, a najmanje u Hrvatskoj, manje od 40 miliona evra.
Stručnjaci procenjuju da konačno dolazi do otvaranja, pre svega, hrvatskog i slovenačkog tržišta i očekuju porast domaćih ulaganja u okruženju.
Nesrazmera u investicijama je velika. Dok je u poslednjih deset godina Slovenija u Srbiji uložila milijardu i po evra i registrovala 400 firmi, srpske investicije u Sloveniji su petnaest puta manje.
Hrvatske kompanije uložile su u Srbiji 500 miliona evra, a srpske u Hrvatskoj trinaest puta manje. Bolji rezultat u ulaganju Srbija ima sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom - sa uloženih 820, 230 i 40 miliona evra.
Kriza je ujedinila region, tenzije su smanjene, a političari su doprineli da se pripremi teren za ulaganja, kažu poslovni ljudi iz Srbije.
Predsednik "Aj-Ti-Em grupe" Toplica Spasojević kaže da je sada kriza osnovni faktor koji je dramatično promenio okruženje svih nas, pa i u tim zemljama koje stoje bolje od nas.
Prema njegovim rečima, i te zemlje su shvatile da nezaposlenost može da se reši samo stranim direktnim investicijama, tako da su i srpske investicije dobrodošle, jer donose zapošljavanje i rast.
Usporena tranzicija
U tranziciji za Hrvatskom i Slovenijom kasnimo više od deset godina. To je glavni razlog što je Srbija manje investirala u zemljama regiona, nego one u Srbiji, kažu u Republičkoj privrednoj komori.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da se polako stvaraju uslovi da negde 20,30 srpskih privatnih kompanija zaista investira pre svega u region, a zatim i šire.
"To će doprineti boljem ukupnom plasmanu srpske robe na tim tržištima. I veliki broj dobavljača ovih kompanija će dobiti priliku", naveo je Vesović.
U Srbiji postoje preduzeća koja imaju šta da ponude, a postepeno otvaranje, pre svega hrvatskog i slovenačkog tržišta, ohrabruje.
Goran Nikolić iz Centra za novu politiku kaže da ono što ne treba smetnuti s uma jeste to da je Srbija, ipak, zemlja gladna kapitala i da joj treba, pre svega, priliv stranih direktnih investicija.
"Ono što se dešava u poslednje vreme, a to je dolazak značajnog broja kompanija posebno u elektro i tekstilnom sektoru je ohrabrujuće i treba ga podsticati", navodi Nikolić.
Privrednici sa nestrpljenjem očekuju početak rada Razvojne banke. Trebalo bi da počne da radi od Nove godine. Podržavaće izvozne poslove domaćih kompanija i tako pomoći daljem širenju srpskih preduzeća u regionu.