Investicije - Srbija

Malo puteva za mnogo šlepera

Ukoliko do 2014, kada se očekuje da će sa „Fijatovih“ traka silaziti 200.000 automobila na godišnjem nivou, ne bude izgrađena neophodna putna infrastruktura, Kragujevac bi mogao da doživi saobraćajni kolaps, upozoravaju stručnjaci, ukazujući na izjave gradskih čelnika da će u jeku proizvodnje kroz grad svakog dana prolaziti 460 šlepera.

Za izgradnju južne (devet kilometara) i severne obilaznice (17 kilometara), bez kojih ni „Fijat“ neće moći normalno da radi, ostalo je sve manje vremena, kažu oni, podsećajući na činjenicu da je za 10 kilometara magistrale ka Batočini „potrošeno“ punih sedam godina.

– Veza ka Koridoru 10 je putna kičma Kragujevca, a na taj pravac se nadovezuju i jedna i druga obilaznica, koje vode ka Kraljevu. Ukoliko te saobraćajnice ne budu izgrađene na vreme, pitam se kako će grad moći da primi 460 šlepera dnevno. Postojeći Lepenički bulevar, koji prolazi kroz centar grada, ne može da prihvati i gradski, i tranzicioni, i fabrički saobraćaj zajedno. Zato mislim da će bez pomenutih saobraćajnica u gradu doći do potpunog kolapsa – kaže u izjavi za „Politiku“ bivši direktor Direkcije za urbanizam doktor tehničkih nauka Veroljub Trifunović.

Nakon odluke da se „Fijatovim“ kooperantima ustupi kasarna u Grošnici, problem izgradnje južne obilaznice postao je još složeniji, budući da je prema ranije utvrđenom Generalnom urbanističkom planu (GUP) bilo predviđeno da ta saobraćajnica „seče“ pomenutu lokaciju.

– Južna obilaznica je komplikovana saobraćajnica, s obzirom na to da jednim delom prolazi kroz tunel ispod Metinog brda. Međutim, sve bi to moglo da se reši da nije doneta odluka da se izmesti zbog dolaska „Fijatovih“ kooperanata. Umesto da se lokacija prilagodi GUP-u, mi smo sada došli u situaciju da se GUP prilagođava jednom detalju. To je dosad neviđena praksa u planiranju prostora, imajući u vidu da je GUP u planerskom smislu isto što i ustav jedne države u pravnom smislu. Problem je, zapravo, u tome što prekidanjem južne obilaznice grad gubi vezu sa Kraljevom, a ostaje i bez predviđene železničke stanice koja gravitira ka kasarni u Grošnici – objašnjava naš sagovornik.

Umesto komentara, nadležni u Direkciji za urbanizam uputili su nas na gradske čelnike, odnosno političare koji se „ne razumeju u stručna pitanja“, kako je za „Politiku“ izjavio Slavoljub Bratuljević, saobraćajni inženjer, koji je pre 25 godina rukovodio timom za izradu projekta južne obilaznice.

Prema njegovom mišljenju, izmeštanje trase južne obilaznice iz kasarne u Grošnici uopšte nije bilo potrebno.

– Bilo je dovoljno da se četiri fabrike „Fijatovih“ kooperanata samo malo pomere i južna obilaznica je mogla da ostane na svom mestu. Ovako smo dobili veliki problem, budući da sada više niko ne zna kuda ona treba da prođe. Bojim se da naši politički planeri opet ne posegnu za eksproprijacijom zemljišta, pa da još jednom doživimo sav onaj haos koji se mogao videti na Kormanskom polju, odakle su „Fijatovi“ kooperanti morali da odu zbog protesta meštana koji nisu prihvatili otkupnu cenu zemljišta – navodi Bratuljević.

On smatra da su Kragujevcu potrebne i južna i severna obilaznica, kao i da će bez tih saobraćajnica grad postati „mrtav“ u najvažnijem segmentu funkcionisanja, a to je saobraćaj.

– Ako „Fijat“ dostigne planiranu proizvodnju, a saobraćaj ne bude izmešten iz centra grada, život u Kragujevcu biće nepodnošljiv. Da bi se izbeglo zagušenje, nama su potrebne i južna i severna obilaznica, ali i put ka Batočini, koji nije daleko odmakao. Do sada je urađena samo jedna trećina od ukupno tridesetak kilometara – podseća ovaj stručnjak.