Investicije - Srbija

Može li se investirati u jedan kvadratni metar stana

Na uložen novac zarada bi bila 375 evra ili 25 odsto. Ako čitav investicioni ciklus, od placa do prodaje nekretnina, prosečno traje dve godine, računica pokazuje da bi prinos na investirani novac iznosio jedan odsto mesečno. Ovako bi ukratko glasio predlog novog modela ulaganja pod nazivom „Investiram na kvadrat”, koji je pre nekoliko dana predstavio finansijski portal „Kamatica”. Namenjen je, kako kažu, svima koji imaju ušteđevinu i žele da je ulože u nekretnine i tako zarade.

Kako je rekao Dušan Uzelac, direktor ovog portala, koji stoji iza ove ideje i projekta za investiranje, model ulaganja potkovan je sa svim pravnim aspektima i napravljen je kako bi animirao građane da pametno upotrebe ušteđen novac koji gubi vrednost. Nije to lako u našoj zemlji, pre svega zbog mnogo finansijskih prevara u poslednjih nekoliko decenija, ali i zbog toga što nema dovoljno mogućnosti za ulaganja ušteđevine koju nagriza inflacija. U ovom trenutku građani u bankama drže 15 milijardi evra štednje koja uglavnom nije oročena. Kamate koje banke nude su zanemarljive, pa su mnogi od početka rata u Ukrajini svoju ušteđevinu pretvorili u zlato koje se pokazalo kao sigurna valuta. Novca, dakle, ima, a ni finansiranje projekata nije problem ako imamo dobar investicioni ambijent i dobre modele za ulaganja.

Nenad Gujaničić, broker „Momentuma”, kaže za „Politiku” da je reč o nekoj vrsti investicionog fonda specijalizovanog za ulaganja u projekte sa nekretninama. Njegova prednost je što ga finansiraju ulagači i ne zavisi od prodaje stanova unapred, što je uobičajeno poslednjih godina u gradnji.

– Reč je o novoj alternativi za ulaganja koja je otvorena i za one građane koji imaju manje ušteđenog novca, a ne samo za velike ulagače. Kao i u svaki drugi oblik ulaganja, u njega treba da se upusti onaj ko je spreman da rizikuje – kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li postoji garancija u ovoj vrsti ulaganja, Gujaničić dodaje da, kao i u svim drugim vrstama ulaganja, rizici postoje i potencijalna zarada je vezana upravo za rizik. Naš sagovornik kaže da je na domaćem tržištu malo mogućnosti za ulaganja, dok je za investiranje na stranom tržištu situacija takva da ga trenutno razume manji broj uglavnom mlađih i poslovnih ljudi.

– Umesto da građani finansiraju domaće kompanije, oni kupuju akcije stranih firmi. Da ne govorimo o tome da nisu uključeni ni u kupovinu držanih obveznica, što bi bila korist i za građane i za državu. Ovako većina ušteđevinu čuva u bankama bez ikakvog plana kako da je sačuva od inflacije. Ne zaboravimo da je finansijsko tržište kvalitetno onoliko koliko ima inicijativa za ulaganja – kaže Gujaničić.

Konsultant za građevinarstvo sa velikim iskustvom u ovoj oblasti kaže za naš list da ga model koji je predstavila „Kamatica” podseća na nekadašnje građevinske zadruge i da smatra da će biti veliki problem ubediti kupce da je ovakav način ulaganja dobar i pouzdan.

– Poslednje projekte koje smo radili finansirali smo iz pretprodaje stanova, tako da finansiranje uglavnom nije problem u slučaju ozbiljnih firmi koje grade. Ako bih uložio svoj novac u taj model koji je predstavila „Kamatica”, zanimalo bi me pre svega ko upravlja tim novcem, ko stoji iza projekta, kakvi su rokovi, garancije. U ovom poslu ima dosta nepredviđenih situacija, recimo ako bi došlo do nepredviđenih troškova, a uvek ih ima, pitanje je ko bi to finansirao – kaže naš sagovornik.

I on smatra da nema dovoljno mogućnosti za ulaganja novca i da su nekretnine trenutno aktuelne, ali da će i to u jednom trenutku biti ulaganje pod velikim rizikom.