Investicije - Srbija

Povratak na standardne procedure javnih investicija za smanjenje rizika od korupcije i skupih zaduživanja

Ipak, skraćene procedure i "leks specijalisi" iscrpeli su pozitivan uticaj na privredu, kaže Fiskalni savet i poziva državu da se vrati na standardne procedure propisa – kako bi se izbegli rizik korupcije i skupa zaduživanja, a postigla najveća korist od uloženog novca.

Prošlo je skoro 10 godina otkako je država razumela da tri odsto BDP-a nije dovoljno za javne investicije, a današnjih sedam odsto je među najvišim na svetu.

Problem neefikasne javne uprave koja je kočila infrastrukturne projekate država je kompenzovala posebnim postupcima koji su delimično ili potpuno izuzeli zakonsku regulativu iz javnih nabavki, planiranja, eksproprijacije.

"Sada je očigledno da će negativni efekti biti veći nego pozitivni i treba se sada već okretati pravim procedurama – da izbor projekata bude po sektorima, da se unutar sektora vidi koji su najbolji projekti, da izbor izvođača bude na javnim nadmetanjima, sve to će dati znatno bolje rezultate nego traženje nekih skraćenih procedura. Ali presudno je da počne da se radi na reformi državne administracije", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Na povratak standardnim procedurama obavezuje proces pristupanja Evropskoj uniji. To je i uslov međunarodnih finansijera čiji su krediti sa kamatom od oko dva odsto – najjeftiniji.

"Kada govorimo o javnim ulaganjima, Srbija je lider na Zapadnom Balkanu, ali kada uporedimo sa novim članicama EU, vidimo prostor za poboljšanje. Projekti koji su od strateške važnosti prolaze kroz posebne procedure umesto kroz redovne. Važno je da se institucionalizuje odgovornost kroz nadležna ministarstva. Takođe bi trebalo uključiti ekološke standarde. Pre par godina smo izračunali da se u Srbiji na uloženi dolar vraća 0,55 centi, a to mora da se poveća“, kaže Nikola Pontera, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Projekte mimo standardnih procedura pristaju da finansiraju poslovne banake čije su kamate najskuplje i iznad šest odsto. Kamate na međudržavne zajmove su povoljnije, ali ti projekti su van domaće regulative.

"Za izgradnju auto-puta Moravski koridor cena kredita je 0,5 procenata plus euribor, 700 miliona evra, znači ne sedam procenata, nego 0,7 plus euribor“, kaže Veroljub Arsić, predsednik skupštinskog Odbora za finansije.

Fiskalni savet upozorava na prekoračenje planiranih troškova projekata i poziva na veća ulaganja u zanemarene oblasti – u ekologiju i obrazovanje.

Kažu da bi sada investiranje u lokalne puteve bilo isplativije od daljeg ulaganja u auto-puteve, jer smo po takvim kilometrima gotovo prestigli zemlje centralne i istočne Evrope.