Investicije - Srbija

Miščević je na otvaranju Osme nacionalne konferencije o teritorijalnoj saradnji istakla da je u periodu od 2004. do 2020. godine Evropska unija za pomenute programe izdvojila približno 400 miliona evra.

Ona je navela da je finansirano više od 1.600 projekata na teritoriji Srbije u kojima je učestvovalo preko 1.000 partnera, a programima i rezultatima je obuhvaćeno više od 100.000 ljudi.

Ministarka je predstavila i program URBAKT, kao jedan od deset budućih prekograničnih programa u kojima Srbija učestvuje od prošle godine, a koji će trajati do 2027. godine.

Prema njenim rečima, prekogranični programi omogućavaju bolju pripremljenost za ono što sledi, a to je pristupanje Uniji.

Važno je razumeti kako sarađujemo sa EU, kako unapređujemo našu bilateralnu saradnju, ali i kako se snalazimo u pripremama za ono što dolazi sa procesom pristupanja EU i nakon stupanja u zajednicu, navela je Miščević.

Svi ovi projekti su, kako je ocenila, doprineli tome da u mnogim gradovima, sredinama i mestima građani dobiju bolju komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu, da mala i srednja preduzeća unaprede svoje poslovanje i obezbede više radnih mesta, kao i da se unapredi turizam.

Takođe, od velike važnosti za lokalne regionalne zajednice država koje su u procesu pristupanja EU su i obnove objekata kulturne baštine, izgradnja biciklističkih staza, obnova muzeja, galerija i domova kulture, kao i rad u školama, institucijama i bolnicama kroz veliki broj projekata koji su doprineli unapređenju rada u zaštiti životne sredine.

Realizacija ovih projekata u saradnji sa susednim državama pomogla je da se reše zajednički problemi, predočila je ona i dodala da će nastavak ovih programa i nova finansijska perspektiva doprineti razvoju i realizaciji novih ideja.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović naglasio je da su srpske kompanije i srpska priveda već duboko integrisani u ekonomiju EU i da se sve ono što se dešava u Uniji direktno preslikava na dešavanja u srpskoj ekonomiji.

On je podvukao da su prekogranični programi saradnje izuzetno korisni za lokalne samouprave, kao i za regionalne privredne komore, koje su u poslednjih 10 godina učestvovale u velikom broju ovih projekata i programa i na taj način mnogo učinile da saradnja ima svoj ekonomski efekat.

Rukovodilac Zajedničkog sekretarijata programa međuregionalne saradnje gradova (URBAKT) Teofil Gerka predstavio je ovaj program, napomenuvši da čak 72 odsto stanovnika Evrope živi u urbanim sredinama.

Cilj ovog programa jeste da podstakne održivi integrisani urbani razvoj u gradovima širom Evrope, objasnio je on i ukazao na to da svi veliki gradovi imaju iste ili slične trendove i izazove kada su u pitanju održivi razvoj, socijalna politika i klimatske promene.

On je posebno izdvojio projekat Agri – Urban, koji se odnosi na proizvodnju hrane u malim i srednjim gradovima u Evropi, a koji može doprineti održivosti i povećanju ekonomske moći jednog grada.

Odobreni budžet za URBAKT za sve zemlje u programu – Albaniju, BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju iznosi približno 108 miliona evra, a jedna od prvih aktivnosti početkom naredne godine biće u okviru projekta dekarbonizacije gradova.

Srbija će ovu prekograničnu saradnju, finansiranu Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA 3) u periodu od 2021. do 2027. godine realizovati sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, i to kroz IPA Jadransko-jonski program, Program za Dunavski region i URBAKT program.