Investicije - Srbija

Primamljiva ponuda "Vizera" – u čemu je kvaka

Petar Vojinović kaže da to što je "Vizer" rasprodao svih deset hiljada godišnjih karata, po ceni od 500 evra, pre svega veoma dobra globalna reklama za tu avio-kompaniju.

"Ideja cele priče je da to bude neki koncept pretplate, da postoji ta bazna pretplata od 500 evra, gde za svaki let koji se rezerviše korisnici dobijaju pravo da ga realizuju", objašnjava Vojinović.

Kako je objasnio, potrebno je za svaki let doplatiti još 10-15 evra.

Napominje da je to sve prilično jasno navedeno, kao i u svakom konceptu marketinga i da nije baš reč o "sitnim slovima“.

"'Vizer" kao ozbiljna kompanija Evropske unije mora da navede sve uslove i kada se oni zagrebu vidi se da se ta pretplata mora realizovati u određenom periodu", ističe Vojinović.

Prema njegovim rečima, ponuda nije za svakoga jer nisu svi u mogućnosti da putuju u nekom planiranom, nekom dalekom periodu.

Sa druge strane, ta pretplata isključuje letove za vreme praznika i tokom letnje sezone, kada se najviše i putuje.

"Tada i cene karata u niskotarifnim avio-kompanijama budu mnogo skuplje, naročito u letnjoj sezoni koja u avio-saobraćaju traje od maja do oktobra", kaže urednik portala Tango siks.

Vojinović smatra da je priča u vezi sa ovom promocijom ima veze i sa finansijskom izveštajem "Vizera" gde se vidi da je profit avio-kompanije pao za oko 40 odsto.

"Posle pandemije kovida 19 dobili smo neki veći rast potražnje za avio-saobraćajem. To se sada smanjuje", dodaje Vojinović.

Prema navodima Vojinovića, ta pretplata na letove "Vizera" može se isplatiti nekom ko putuje avionom bar jednom mesečno.

Zarada kompanije po jednoj karti

Urednik portala Tango siks ukazuje i na to da su se avio-kompanije suočile sa povećanim troškovima goriva, inflacijom, poremećajima u standardu, odnosno navikama putnika.

"Imaju takođe problema sa meteorološkim uslovima, kapacitetima kontrole letenja, što prouzrokuje kašnjenja, koja su zapadnoj Evropi enorman problem", dodaje Petar Vojinović.

Prema njegovim rečima, i niskobudžetna i tradicionalna kompanija, iako razlika u ceni karte za neku destinaciju, na primer, može biti 100 evra, ostvariće profit od šest evra.

Razlika je u tome, navodi, što će avion loukost komapnije umesto na glavni aerodrom u Parizu sleteti na neki koji je mnogo dalje od grada, što stvara dodatne troškove transporta.

Vojinović ističe da je zarada po putniku toliko mala da je ona čak i manja od prostog održavanja poslovanja kompanije.

"Sve se svodi na ekonomiju obima, broju ljudi koji se prevozi i još nekim drugim stvarima. Svi na kraju imaju iste cene goriva, iste cene tehnike, ljudstva i sve su to enormni troškovi", zaključuje Vojinović.

Razgovor Gordane Stijačić sa Petrom Vojinovićem možete pogledati u videu na početku teksta.