Aerodrom "Nikola Tesla" treba da bude proširen hotelskim kompleksom, autobuskim terminalom i višespratnim parkingom, prema predlogu koji je stručnoj javnosti nedavno predstavljen u studiji "Poskrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011-2020". Zbog privlačenja robe i putnika, aerodrom je neophodno povezati sa odgovarajućim železničkim i drumskim vezama, a da bi se sve to realizovalo potrebno je da se izgrade želežnička, putnička i kargo stanica. Predviđeno je da se aerodromska infrastruktura unapredi uključivanjem različitih oblika privatnih ulaganja, putem potpunog i delimičnog iznajmljivanja aerodromskih objekata i usluga. Biće potrebno unaprediti infrastrukturu za robni saobraćaj izgradnjom kargo terminala, platforme i piste za kargo avione. Na ovaj način Aerodrom "Nikola Tesla" postao bi važan regionalni, tranzitni putnički i kargo čvor.
Aerodrom "Nikola Tesla" treba da bude proširen hotelskim kompleksom, autobuskim terminalom i višespratnim parkingom, prema predlogu koji je stručnoj javnosti nedavno predstavljen u studiji "Poskrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011-2020".
Zbog privlačenja robe i putnika, aerodrom je neophodno povezati sa odgovarajućim železničkim i drumskim vezama, a da bi se sve to realizovalo potrebno je da se izgrade želežnička, putnička i kargo stanica.
Predviđeno je da se aerodromska infrastruktura unapredi uključivanjem različitih oblika privatnih ulaganja, putem potpunog i delimičnog iznajmljivanja aerodromskih objekata i usluga.
Kako se navodi u rezimeu publikovane studije, biće potrebno unaprediti infrastrukturu za robni saobraćaj izgradnjom kargo terminala, platforme i piste za kargo avione.
Na ovaj način Aerodrom "Nikola Tesla" postao bi važan regionalni, tranzitni putnički i kargo čvor.
Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu trebalo bi da posluži za prihvat turističkih aviona i kao alternativna vazdušna luka aerodromu "Nikola Tesla" i zbog toga je potrebna njegova modernizacija.
Sredstva potrebna za realizaciju svih ovih navedenih projekata iznose 150 miliona evra.
Za ostvarenje osnovnog modela privrednog rata do 2020. u železničkom saobraćaju potrebno je nastaviti sa procesom modernizacije infarstrukture "Železnice Srbije".
Modernizacija bi trebalo da obuhvati elektrifikaciju i izgradnju duplog koloseka na celoj dužini pruge "Koridora 10", s ciljem da se brzina putničkog saobraćaja poveća na 160 kilometara na čas, a teretnog 120 kilometara na čas.
Novi model razvoja predviđa i rehabilitaciju pruga koje povezuju Srbiju sa susednim zemljama, poput pravaca Beograd-Vrbnica-Bar, Beograd-Vršac, Valjevo-Loznica i rehabilitaciju i izgradnju pruga od nacionalne važnosti Beograd-Aerodrom "Nikola Tesla"-Batajnica, kao i rehabilitaciju regionalih pruga.
Potrebno je realizovati i projekte - digitalizacija telekomunikacione infrastrukture i uvođenje železničkih mobilnih radio uređaja, digetalizacija sistema za kontrolu i vođenje saobraćaja odgovarajućeg nivoa na prugama "Koridora 10", projekat smanjenja zadržavanja vozova na železničkim graničnim prelazima transevropskih koridora i projekat nabavke mehanizacije za očuvanje infrastrukture.
Potrebna sredstva za modernizaciju infrastrukture procenjena su na oko 5,2 milijarde evra.