Investicije - Srbija

Rekordne investicije u Srbiji

Jedan od razloga je u rekordnom prilivu stranih investicija. Najviše iz Kine, nešto iznad milijardu evra, a slede Velika Britanija i Nemačka.

Iako je izgledalo preoptimistično očekivanje da će u situaciji energetske krize, rusko-ukrajinskog sukoba i visoke inflacije, priliv direktnih stranih investicija u Srbiju dostići između 4,3 i 4,4 milijarde evra - to se ipak desilo. Podaci za četvrto tromesečje tek će da se sumiraju, ali će u taj zbir svakako ući i 382 miliona evra koliko je ulaganje za, u decembru otvorenu, fabriku japanskog proizvođača guma "Tojo Tajers".

"Verujem da i ovih 117.000 metara kvadratnih nije ni blizu poslednje velike investicije Tojo Tajersa u našu zemlju, a inače 283 miliona evra investicija u našu zemlju. Sve ukupno biće preko 300 značajno", kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

I nije. Kada "Nidek" završi fabriku za proizvodnju pogonskih elektromotora za električna vozila u Novom Sadu uz novi petogodišnji investicioni ciklus u proširivanje kapaciteta i poboljšanje proizvodnje koji je pokrenuo JTI (Japan Tabako), Japan će se učvrstiti na listi najznačajnijih investitora.

Stranim investicijama rešavan je problem nezaposlenosti koja je sa prošlogodišnjih 8,9 odsto - nikad manja.

"Mi ćemo nastaviti da zapošljavamo ljude iz različitih disciplina sa različitim znanjem i stvarno nameravamo da iskoristimo izuzetan talenat i znanje koje postoji  Srbiji", kaže Sindi Nikola, potpredsednica za nove talente "Rivian" iz SAD.

Slovenija po investicijama na petom mestu

Prošle godine je iz fabrike "Gorenje" u Valjevu izašao je desetomilioniti frižider. Slovenija je po investicijama na petom mestu, a kada je početkom decembra "Steklarna Hrastnik" preuzela iz stečaja "Srpsku fabriku stakla" u Paraćinu, Vlada je odahnula jer se time stavlja tačka na višegodišnji uvoz stakla.

"I zato što nemamo sopstvenu proizvodnju stakla, odnosno svako ne dovoljnu, neke od naših privrednih grana nisu mogle dalje da rastu, i nisu mogle da izvoze dovoljno. Ovo je takođe problem koji danas počinjemo da rešavamo ovom investicijom u Srpsku fabriku stakla. Zato je to strateški interes", navodi premijerka Ana Brnabić.

Tamo gde su strani investitori menja se slika celog kraja. Dok nemački ZF u Pančevu gradi drugu fabriku za proizvodnju motora za električne automobile u koji se sa inženjerskim centrom ulaže 250 miliona evra, država će graditi auto-put ka Zrenjaninu i brze saobraćajnice ka Vršcu. Uz bolje saobraćajne veze, Pančevci će dobiti i čistiji vazduh.

"Najavljujemo jednu od najvećih investicija u javno-privatnoj saradnji u srpskoj istoriji. Time definišemo važnu prekretnicu za našu grupu. Prvi proizvodni pogon ZF-a sa nultom stopom emisije", kaže Stefan fon Šukman, član UO ZF-a.

"Fijat" ostaje da proizvodi električne automobile 

April je razrešio dilemu i da li "Fijat" ide iz Srbije ili ostaje. Ostaje - da proizvodi električne automobile.

"Bićemo veoma ponosni kada vozila u narednih nekoliko godina počnu da izlaze sa trake. Videćete da su ta vozila prelepa", kaže Karlos Tavareš, izvršni direktor "Stelantisa".

Spisku treba dodati i fabriku za održavanje i servisiranje avio-motora MTU, "Gruner" i druge.

Nisu sve priče bile uspešne

Međutim, nisu sve priče bile uspešne. U novembru, bez najave prema tvrdnjama radnika, turska kompanija "Berteks tekstil" koja je od 2017. radila u Kragujevcu zatvorila je fabriku i oglasila prodaju objekta.

Za deo javnosti koja od početka ima kritički stav prema opravdanosti davanja podsticaja stranim investitorima - argument za preispitivanje mera Vlade.

Za Vladu računica je jasna. Podsticaji koji se daju kroz infrastrukturu i po novozaposlenom radniku vraćaju se za 15 meseci. Zbog toga je Ministarstvo privrede u decembru potpisalo ugovore o novom investicionom ciklusu vrednom 180 miliona evra.

Već u prvom kvartalu ove godine očekuju se novi pogoni, a između ostalih pominju se nemački "Boš", "Kontinental", "Bicerba", austrijski "Palfinger" i kineski "Mint".