Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas sa globalnim investitorima iz SAD i tom prilikom rekao da je Srbija od 2020. godine kumulativno privukla 15,9 milijardi evra stranih direktnih investicija.
Mali je ukazao na to da je Srbija privukla strane investicije u godinama krize, kada je evropska ekonomija bila u recesiji i kada su se nakon pandemije smenjivale energetska kriza, poremećaji u lancu snabdevanja, ratni sukobi u Ukrajini i Gazi.
Ne pravimo razliku između domaćih i stranih investitora, rekao je on, izrazivši nadu da će investitori iz SAD u Srbiji pronaći projekte i prilike koje će ih zainteresovati za ulaganje.
Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je prošlogodišnji srpski rast BDP-a od 2,5 odsto, pri čemu samo u poslednjem kvartalu 3,8 odsto, a u februaru ove godine 5,9 odsto, baziran na izvozu i investicijama, te da zvanični statistički podaci Republike Srbije pokazuju da svaka privredna grana beleži rast.
On je ponovio reči čelnice Međunarodnog monetarnog fonda Kristaline Georgijeve, izgovorene nedavno u Vašingtonu, da je Srbija zaslužila rezultate koje beleži, odnosno da je „svetla tačka“ ekonomije i istakao da su našoj zemlji pohvale i priznanja međunarodnih finansijskih institucija podstrek za to da nastavi trasiranu ekonomsku politiku, reforme i razvoj.
Zahvaljujući planu „Srbija 2027“ i EKSPO, Srbija će postati najveće gradilište u Evropi. Približno 18 milijardi evra će iznositi ukupne investicije u celoj zemlji u svim sektorima, naveo je Mali.
Potpredsednik Vlade je istakao da će sve to doneti dalji rast, podići kvalitet života i kvalitet infrastrukture, budući da se u ovom trenutku gradi devet auto-puteva i saobraćajnica, a plan je da brza pruga stigne do Niša, Severne Makedonije i bugarske granice.
Sve to, kako je naglasio, privlači investitore i daje nam željene rezultate, pa smo tako nezaposlenost sa nekadašnjih 25,9 odsto spustili na današnjih 9,1 odsto, imamo rekordne rezerve zlata i stabilan kurs.
Mali je predočio i da Srbija ima stabilan javni dug sa nivoom od 47,6 odsto BDP-a, dok je svetski javni dug porastao sa 84 odsto na 93 odsto BDP-a za nekoliko godina, a prosek zaduženosti evrozone iznosi 89 odsto.
Takođe, on je naveo i da je deficit budžeta Republike Srbije 2,2 odsto, uprkos prvobitnim projekcijama od 3,3 odsto, te da čak 63 odsto direktnih stranih investicija u regionu dolazi u Srbiju.
Investitori su, nakon posete srpske delegacije Vašingtonu povodom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, doputovali u Beograd kako bi se detaljnije upoznali sa svim parametrima srpske ekonomije.