Srbija očekuje četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u narednoj godini, rekao ministar Mlađan Dinkić. Neke evropske tekstilne kompanije zainteresovane da umesto u Kinu, svoju proizvodnju sele u Srbiju. Srbija očekuje četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u 2011. godini. Novac se očekuje ne samo od privatizacije "Telekoma" i daljih ulaganja "Fijata", već i od drugih kompanija. Ulagaće se u izgradnju infrastrukture, što bi trebalo da doprinese razvoju građevinarstva, koje je ove godine najviše uticalo na slab privredni rast. Očekuje se da se nastavi trend dolaska stranih investitora iz Nemačke, Italije, Slovenije i Južne Koreje. Neke evropske tekstilne kompanije koje proizvode poznate brendove kože i obuće, zainteresovane su da umesto u Kinu, svoju proizvodnju sele u Srbiju. Država će i iduće godine subvencionisati privredu, a isti uslovi koji važe za strane investitore, kao što su "Fijat" i "Jura", važe i za domaće preduzetnike.
Srbija očekuje četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u narednoj godini, rekao ministar Mlađan Dinkić. Neke evropske tekstilne kompanije zainteresovane da umesto u Kinu, svoju proizvodnju sele u Srbiju, rekao Dinkić.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da Srbija očekuje četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u 2011. godini.
Novac se očekuje ne samo od privatizacije "Telekoma" i daljih ulaganja "Fijata", već i od drugih kompanija, rekao je Dinkić na sednici Poslovnog saveta Ministarstva ekonomije.
Dinkić je istakao da će se ulagati u izgradnju infrastrukture, što bi trebalo da doprinese razvoju građevinarstva, koje je ove godine najviše uticalo na slab privredni rast.
Ministar ekonomije očekuje da se nastavi trend dolaska stranih investitora iz Nemačke, Italije, Slovenije i Južne Koreje.
Dinkić je rekao da su neke evropske tekstilne kompanije koje proizvode poznate brendove kože i obuće, zainteresovane da umesto u Kinu, svoju proizvodnju sele u Srbiju.
Ministar je najavio da će država i iduće godine subvencionisati privredu i napomenuo da isti uslovi koji važe za strane investitore, kao što su "Fijat" i "Jura", važe i za domaće preduzetnike.
Povećanje ulaganja, ocenio je Dinkić, moglo bi da se dogodi u oblasti elektronike, tekstila i informacionih tehnologija.
Cilj države je da se ta ulaganja, naglasio je, usmere u proizvodnju finalnih proizvoda, kako bi se poboljšala struktura izvoza Srbije, koja još najviše izvozi sirovine i poluproizvode.
Ministar ekonomije je naveo da sa postojećim kapacitetim ne može mnogo da napreduje izvoz i da su potrebna nova ulaganja. Dodao je da Srbija želi i da pregovara sa Ukrajinom o sporazumu o slobodnoj trgovini.
Dinkić je ukazao da je dobro što raste izvoz u najrazvijenije zemlje EU i prvo izvozno područje Srbije, koje je trenutno Italija, gde je pokrivenost uvoza izvozom čak 75 odsto.
Drugo izvozno područje Srbije je Bosna i Hercegovina, zatim Nemačka, značajno je porastao izvoz u Rumuniju i Rusiju, a glavni izvozni proizvodi Srbije su gvožđe i čelik, elektirčna energija, proizvodi od bakra, električne mašine i delovi, plastične mase i žitarice, rekao je Dinkić.
Dinkić je istakao da je analiza o tome ko najviše doprinosi izvozu Srbije pokazala da 62 odsto izvoza ide iz privatizovanih preduzeća, 14 odsto iz državnih, 13 odsto iz privatnih, i 10 odsto iz preduzeća nastalih stranim direktnim investicijama.
Potpredsednik Vlade je naveo da se ostvaraju pozitivna kretanja u spoljnoj trgovini i da je izvoz porastao za 20,3 odsto, uvoz za sedam odsto, a spoljno trgovinski deficit smanjen je za oko sedam odsto.
Privrednici su na forumu sa ministrom Dinkićem, kao otežavajuće uslove poslovanja, predočili nedostatak kvalifikovane radne snage, nestabilnost dinara i uslove kreditiranja domaćih firmi.