Uprava za javne nabavke ne treba da obavlja kontrolnu funkciju u procesu javnih nabavki, već to treba da bude prepušteno budžetskoj inspekciji i Državnoj revizorskoj instituciji. Uprava ne treba da kontroliše i ona to ne može da radi. Kontrolišu Državna revizorska institucija i budžetska inspekcija. Uprava treba da pomogne naručiocima da pravilno primene zakon, da obučava ljude koji sprovode javne nabavke kroz sertifikaciju, pa tek onda da sugeriše da neko nije sproveo nabavku po zakonu. Državna revizorska institucija počela je da podnosi prijave protiv preduzeća koja krše Zakon o javnim nabavkama, a to je dokaz da sistem polako počinje da funkcioniše. U 12 zemalja EU ne postoji nikakvo telo koje kontroliše i ponuđače i naručioce i postoji studija EU o tome iz 2010. godine, već to rade sudovi. U našem sistemu, smatrano je, još 2008. godine kada je pisan zakon, da sudovi nisu dovoljno adekvatni da se time bave i formirana su tela, poput Komisije za zaštitu ponuđača i Uprave za javne nabavke.
Javne nabavke treba da kontrolišu Državna revizorska institucija i budžetska inspekcija, a Uprava da pomogne naručiocima da pravilno primene zakon, rekao državni sekretar Goran Radosavljević.
Uprava za javne nabavke ne treba da obavlja kontrolnu funkciju u procesu javnih nabavki, već to treba da bude prepušteno budžetskoj inspekciji i Državnoj revizorskoj instituciji, rekao je državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.
"Uprava ne treba da kontroliše i ona to ne može da radi. Kontrolišu Državna revizorska institucija i budžetska inspekcija. Uprava treba da pomogne naručiocima da pravilno primene zakon, da obučava ljude koji sprovode javne nabavke kroz sertifikaciju, pa tek onda da sugeriše da neko nije sproveo nabavku po zakonu", rekao je Radosavljević novinarima u Privrednoj komori Srbije.
Ističući da je Državna revizorska institucija počela da podnosi prijave protiv preduzeća koja krše Zakon o javnim nabavkama, Radosavljević je ocenio da je to dokaz da sistem polako počinje da funkcioniše.
Radosavljević je rekao da ne mogu da se gomilaju institucije "koje će sada biti neki istražni organi" i pri tome se pozvao i na evropsko iskustvo.
"U 12 zemalja EU ne postoji nikakvo telo koje kontroliše i ponuđače i naručioce i postoji studija EU o tome iz 2010. godine, već to rade sudovi. U našem sistemu, mi smo smatrali, još 2008. godine kada smo pisali zakon, da sudovi nisu dovoljno adekvatni da se time bave i formirali smo tela, poput Komisije za zaštitu ponuđača i Uprave za javne nabavke", kaže Radosavljević.
Na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama u PKS, državni sekretar je objasnio i da će Uprava za javne nabavke moći da ukaže na to da tenderska dokumentacija nije pripremljena u skladu sa zakonom.
"Uprava će moći zajedno sa budžetskom inspekcijom da izlazi na teren i ispituje javne nabavke, a ministar finansija moći će da da nalog budžetskoj inspekciji da to istog trenutka uradi, a ne sa godinu dana zakašnjenja, kao što je to do sada bio slučaj", naglasio je Radosavljević.
Osvrćući se na primedbe da mehanizmi za suzbijanje korupcije nisu u dovoljnoj meri operacionalizovani u Nacrtu zakona, Radosavljević je naglasio da zakonodavac nije ni nameravao da težište stavi na antikorupcijske odredbe.
"Mi ćemo tokom javne rasprave uvažiti sve sugestije na član koji se odnosi na antikorupciju. Međutim, ja moram da skrenem pažnju da cilj zakona nije borba protiv korupcije, već da se sprovode javne nabavke", rekao je Radosavljević i dodao da postoje druga tela i institucije koje se bore protiv korupcije.
Radosavljević je naglasio da će u toku javne rasprave biti prihvaćena svaka primedba koja je razumno obrazložena.
Primedbe ponuđača
Na javnoj raspravi u PKS mogle su se čuti primedbe ponuđača na Nacrt, od kojih su neke bile i dijametralno suprotne.
Tako se mogao čuti predlog da taksa za podnošenje zahteva za zaštitu ponuđača ostane 60.000 dinara, kao što je u važećem propisu, a ne da se podigne na 100.000 dinara, kako je to predviđeno novim zakonskim rešenjem.
Pojedini ponuđači su, međutim, tražili da taj iznos bude i veći i obuhvati određeni procenat od ukupne vrednosti nabavke, jer se često događalo da neko zloupotrebi to pravo, pa podnese zahtev samo da bi obesmislio javnu nabavku.
Traženo je i da se skrati rok Komisiji za zaštitu ponuđača za razmatranje zahteva za zaštitu prava ponuđača, a čula se i primedba da, iako je bilo najavljivano, nije smanjen obim konkursne dokumentacije koja se podnosi na tenderu.
Treba ograničiti i šta treba podneti od tehničke dokumentacije, koja je sastavni deo tenderske dokumentacije, jer su se do sada podnosili dokumenti stari i do deset godina, a nisu od važnosti i značaja za konkretnog naručioca.
Neki učesnici javne rasprave tražili su i da se proširi broj izuzetaka u zakonu za koje se ne raspisuje javni poziv, kao i da novi zakon predvidi takve odredbe koje obezbeđuju da se striktno garantuje preferencijalni status domaćih ponuđača na tenderu, jer to do sada, iako postoji u zakonu, nije poštovano u praksi.