Neto strane direktne investicije, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, u prvih osam mjeseci ove godine iznosile su 241,8 miliona EUR, 38,5 odsto manje nego u istom periodu prošle. Ukupan priliv stranih direktnih investicija u periodu od januara do septembra iznosio je 313,4 miliona EUR. Najveći priliv ostvaren je po osnovu vlasničkih ulaganja, 234,1 milion EUR, od čega u preduzeća i banke 125 miliona, a u nekretnine 109,1 milion. U formi interkompanijskog duga ostvaren je priliv od 66,6 miliona EUR, a po osnovu povlačenja ulaganja rezidenata u inostranstvu, 12,8 miliona. Odliv stranih direktnih investicija bio je 12,2 odsto viši nego prošle godine i iznosio je 71,6 miliona EUR. Najveći odliv je ostvaren na osnovu povlačenja novca investiranog u domaće banke i preduzeća, 45,9 miliona EUR. Na ulaganja rezidenata u inostranstvu, odnosilo se 25,7 miliona EUR ukupnog odliva investicija.
Neto strane direktne investicije, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, u prvih osam mjeseci ove godine iznosile su 241,8 miliona EUR, 38,5 odsto manje nego u istom periodu prošle, pokazuju preliminarni podaci Centralne banke (CBCG).
Ukupan priliv stranih direktnih investicija u periodu od januara do septembra iznosio je 313,4 miliona EUR.
Najveći priliv ostvaren je po osnovu vlasničkih ulaganja, 234,1 milion EUR, od čega u preduzeća i banke 125 miliona, a u nekretnine 109,1 milion. U formi interkompanijskog duga ostvaren je priliv od 66,6 miliona EUR, a po osnovu povlačenja ulaganja rezidenata u inostranstvu, 12,8 miliona.
Odliv stranih direktnih investicija bio je 12,2 odsto viši nego prošle godine i iznosio je 71,6 miliona EUR.
Najveći odliv je ostvaren na osnovu povlačenja novca investiranog u domaće banke i preduzeća, 45,9 miliona EUR. Na ulaganja rezidenata u inostranstvu, odnosilo se 25,7 miliona EUR ukupnog odliva investicija.