Od januara do septembra ove godine u Srbiju su slilo 600 miliona evra neto stranih direktnih investicija, što je pad za 40 odsto u odnosu na isti period lane. U svetu, investicije su na prošlogodišnjem nivou, što govori da su rezultati u Srbiji poražavajući. Akvizicija više nema, te naredne godine izuzev prodaje "Telekoma", ne treba očekivati veći priliv kapitala. U prvom planu biće grinfild investicije, ali je pitanje koliko se od njih može očekivati. Do sada su projekti u proseku vredeli 10 do 15 miliona evra, i svaki grad treba da ima desetak takvih investicija da bi bio kompenzovan pad zaposlenosti u prethodnom periodu. Veće investicije treba očekivati u sektoru energetike, niskogradnje i automobilskoj industriji. Sada inevestitore možemo da privučemo jeftinom radnom snagom. Prosečna zarada u Srbiji prošle godine bila je 400 evra, a ove godine 320 evra. U 2009. godini prihodi su najviše pali u građevinarstvu i to 20 odsto u visokogradnji i šest procenata u niskogradnji.
Od januara do septembra ove godine u Srbiju su slilo 600 miliona evra neto stranih direktnih investicija, što je pad za 40 odsto u odnosu na isti period lane.
"U svetu, investicije su na prošlogodišnjem nivou, što govori da su rezultati u Srbiji poražavajući", rekao je Dragan Pejčić, savetnik u “Altisu” na predstavljanju edicije “Biznis top 2009” koju objavljuje magazin “Biznis i finansije”.
"Akvizicija više nema, te naredne godine izuzev prodaje "Telekoma", ne treba očekivati veći priliv kapitala. U prvom planu biće grinfild investicije, ali je pitanje koliko se od njih može očekivati. Do sada su projekti u proseku vredeli 10 do 15 miliona evra, i svaki grad treba da ima desetak takvih investicija da bi bio kompenzovan pad zaposlenosti u prethodnom periodu", kaže Pejčić i dodaje da veće investicije treba očekivati u sektoru energetike, niskogradnje i automobilskoj industriji.
Pejčić ističe da sada inevestitore možemo da privučemo jeftinom radnom snagom. Prosečna zarada u Srbiji prošle godine bila je 400 evra, a ove godine 320 evra.
Dodaje i da su u 2009. godini prihodi najviše pali u građevinarstvu i to 20 odsto u visokogradnji i šest procenata u niskogradnji.
Nenad Gujaničić iz brokerske kuće “Sinteza” kaže da je bankarski sektor bio najuspešniji. Za prvih devet meseci ove godine desetak najvećih banaka ostvarile su dobit od oko 20 milijardi dinara, što je na nivou dobiti u prošloj godini.
"Desetak najvećih banaka čini 70 odsto ukupne aktive. ostale banke imaju malo prostora, pa je za očekivati povezivanje banaka ili strateška partnerstva. Loši krediti su na prošlogodišnjm nivou što govori ili da je kriza dostigla dno ili da su banke dosta opreznije sa klijentima", kaže Gujaničić.