Dunav je jedan od najjačih aduta Srbije na putu ka Briselu. Ovo je prvi put da EU u jednu svoju strategiju uključuje i zemlje koje nisu njene članice. Od 14 zemalja, čak šest, među kojima i Srbija, nisu članice EU. Strategija o razvoju Dunava počiva na tri stuba, transportu i infrastrukturi, zaštiti životne sredine i socio-ekonomskom razvoju. Akcioni plan bi trebalo da bude gotov do kraja juna, a očekujemo da bi u prvoj polovini 2011, za vreme predsedavanja Mađarske, strategija mogla da bude i usvojena. Prihvaćen je i predlog Srbije da strategijom bude obuhvaćen i princip vladavina prava, ali i ekonomija znanja. Do kraja ove godine u dunavske projekte u Srbiji trebalo bi iz predpristupnih fondova EU da bude uloženo oko 20 miliona evra. Pre dve godine Austrija i Rumunija su inicirale ideju o formiranju Dunavske strategije, a razvoj najveće reke u EU značajno će koristiti svim podunavskim zemljama.
Dunav je jedan od najjačih aduta Srbije na putu ka Briselu, izjavio je juče potpredsednik Evropskog pokreta Milan Simurdić.
On je nakon što je orkestar RTV Vojvodine odsvirao Štrausovu kompoziciju „Na lepom plavom Dunavu“ otvorio u Privrednoj komori Srbije jednu od poslednjih konferencija u našoj zemlji o Dunavskoj strategiji na kojoj se radi već dve godine i koju bi EU tokom naredne godine trebalo da usvoji. Prema rečima direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milice Delević ovo je prvi put da EU u jednu svoju strategiju uključuje i zemlje koje nisu njene članice.
- Od 14 zemalja, čak šest, među kojima i Srbija, nisu članice EU. Strategija o razvoju Dunava počiva na tri stuba, transportu i infrastrukturi, zaštiti životne sredine i socio-ekonomskom razvoju. Akcioni plan bi trebalo da bude gotov do kraja juna, a očekujemo da bi u prvoj polovini 2011, za vreme predsedavanja Mađarske, strategija mogla da bude i usvojena - rekla je Delevićeva. Ona je istakla da je izrade strategije prihvaćen i predlog Srbije da njome bude obuhvaćen i princip vladavina prava, ali i ekonomija znanja. Do kraja ove godine, prema njenim rečima, u dunavske projekte u Srbiji trebalo bi iz predpristupnih fondova EU da bude uloženo oko 20 miliona evra.
Pre dve godine Austrija i Rumunija su inicirale ideju o formiranju Dunavske strategije, a razvoj najveće reke u EU značajno će koristiti, prema rečima zamenika šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijana Martinsa, svim podunavskim zemljama.
„Za Srbiju će to biti od velikog ekonomskog značaja, ali i za približavanje EU“, rekao je Martins. Na konferenciji na kojoj su učestvovali brojni gosti iz inostranstva, prisustvovali su i direktor Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji Mihael Erke, državni sekretar za turizam Goran Petković, kao i direktorka TOS-a Gordana Plamenac.