Investicije - Srbija

Za završetak infrastrukturnih projekata 40 milijardi dinara

Vesić je najavio da će u martu sledeće godine biti završena brza saobraćajnica Surčin–Novi Beograd, koja će omogućiti brži izlazak na auto-put „Miloš Veliki“ sa Novog Beograda i iz Zemuna.

Obilaznica oko Beograda do Bubanj potoka, kako je poručio, biće završena do 1. juna, a nakon toga kompletan tranzitni saobraćaj može da bude izmešten iz centra prestonice.

Prema njegovim rečima, iako je teretni saobraćaj preko mosta „Gazela“ u tranzitu sada zabranjen, to se u praksi ne poštuje, zbog čega će tu biti postavljeni portali sa nadzornim kamerama, ali i na drugim saobraćajnicama na kojima je već zabranjen ili će biti zabranjen tranzitni teretni saobraćaj.

Ministar je istakao da će početkom aprila biti gotova deonica Moravskog koridora, od Pojata do Makrešana, duga 18 kilometara, a do kraja septembra i 28 kilometara duga deonica do Koševa, iznad Kruševca, čime će taj grad biti povezan sa Koridorom 10.

Takođe, kako je dodao, Ministarstvo će posebnu pažnju posvetiti povećanju bezbednosti na putevima, te će biti oformljen poseban sektor koji će se baviti tim ozbiljnim problemom.

On je, kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, rekao da je ovo zakonsko rešenje dobro, ali da je vreme da se izmeni i prilagodi kako bi bio još efikasnije.

Naime, suština je da zakon obezbedi veću transparentnost – lokacijski uslovi biće izdavani kroz e-prostor i više neće biti na papiru, dok će investitori morati da obezbede polisu osiguranja pre prijave radova, da bi, u slučaju eventualne nesreće, oštećeni mogli da naplate štetu, predočio je ministar.

Takođe, kako je dodao, investitori će pre dobijanja građevinske dozvole morati da pruže dokaz o kretanju građevinskog otpada i da je on predat operateru, kako se ne bi pravile divlje deponije širom zemlje.

Neke procedure će biti uprošćene i ubrzane, posebno oko lokacijskih uslova i informacija o lokaciji. Želimo da stimulišemo zelenu gradnju, tako da će sve što država gradi morati da ima sertifikat zelene gradnje, kao i kompleksi veći od 10.000 kvadrata, precizirao je Vesić.

On je napomenuo da će investitori koji budu gradili ekološki plaćati niže doprinose za građevinsko zemljište.